Strip u savremenom dobu: od umetnosti do učila

Prema stripu svako od nas hteo to ili ne zauzima određeni stav. On nas prati od detinjstva, preko škole, do porodičnog okruženja. Danas ga svakog dana srećemo čim otvorimo bilo koji dnevni list ili zabavni časopis. Strip se ne služi rečima i rečenicama kojim bi potaknuo duh čitaoca, već se služi direktnim prikazivanjem motiva, likova i situacija putem slike.

Na mnogo je različitih načina strip uticao na opštu kulturu sveta.

Pabla Pikasa je u Francuskoj prijateljica Gertruda Stajn snabdevala stripovima i on je u njima nalazio inspiraciju za neke svoje slike, jedna od njih je „Frankov san i laž“ (1937) koja se danas nalazi u Metropoliten muzeju.

Pop-art šezdesetih godina XX veka apsorbuje neke forme i simbole stripa zarad nekih individualnih ciljeva. Endi Vorhol, Mel Ramos, Rej Jošida, Roj Lihtenštajn su radili inspirisani stripom.

Roj Lihtenštajn bi neku dramatičnu scenu isekao iz stripa, napravio kopiju u boji, uvećao, ponovo je nacrtao na velikom platnu i obojio. Rezultat je bio velika slika koja je izgledala skoro isto kao isečak iz stripa. Tako je prenosio svoje vizije na platno.

Mislim da je Japan jedina zemlja u kojoj prodaju strip u milionskim tiražima. Tamo se mange prave za domaćice, za zaposlene, za decu, za svaku ciljnu grupu posebna manga. Od evropskih zemalja samo u Francuskoj i Španiji postoji dobro tržište, dok u Nemačkoj, u odnosu na broj stanovnika, i nije tako razvijeno tržište stripa.

U Srbiji postoje sjajni autori i izdavači stripa među kojima su: Veseli četvrtak, Darkwood, Komiko, System comics i mnogi drugi.

Mnogi će reći da je strip površno sredstvo za zabavu. Ah, kako samo greše! Etiketiranjem stripa šundom zanemaruju se njegove brojne mogućnosti. Mada izložen zapostavljanju, strip polako i sigurno dobija na važnosti.

To najbolje pokazuje podatak da je Narodna biblioteka Srbije jedina nacionalna biblioteka u regionu koja je stripove i grafičke novele svrstala u posebnu zbirku sa posebnom signaturom i čuva značajnu, veliku i jedinstvenu zbirku stripova!

Strip je postao legitimno polje akademskog izučavanja.

U razvijenim zemljama sveta, na koledžima, studenti rade diplomske i postdiplomske radove na temu stripske umetnosti. Kod nas su knjige o teoriji stripa poput „Deveta umetnost, strip„ Ranka Munitića (ali i drugih teoretičara stripa) pomoćni udžbenici na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Baš bi bilo sjajno videti strip na času i to na klupi a ne ispod klupe, onako kako smo mi čitali Bluberija, Zagora, Mandraka, Marti Misteriju…U jeku današnjih rasprava o promeni školskog programa i u očekivanju tog svetlog događaja, evo razmišljanja na tu temu.

Strip je jedna od mojih omiljenih tema i smatram ga književnim podžanrom (znam da zvuči pretenciozno i netačno, ali „de gustibus non est disputandum„).

Savremeno obrazovanje nudi deci 21. veka brojne primere učenja skoro svih nastavnih predmeta kroz upotrebu stripa. Učenici bi tako lakše razumeli pravopisna pravila, dijakritičke znake, sintaksu, matematiku, geografiju. Školski predmeti su prilično ozbiljni, a tek književnost! Da probamo onda bar da obaveznu lektiru približimo učeniku.

Ako napravimo paralelu između udžbenika od pre tridesetak godina i ovih današnjih, možemo slobodno primetiti da se ovi današnji udžbenici mogu i formatom i sadržajem pre nazvati stripom nego udžbenikom. Unutrašnjost udžbenika je šarena, strana A4 format, crteži preko cele strane, malo teksta…jel’ da liči na strip?

Standardi o kvalitetu udžbenika iz Zakona o udžbenicima se odnose na sadržaj i ostala pedagoško-psihološka, didaktičko-metodička i brojna druga svojstva priručnika i lektira. Ako je standardom propisano da “grafičko-likovna opremljenost udžbenika bude odgovarajuća i funkcionalna”zašto onda da strip ne bude pomoćno nastavno sredstvo?

Naravno, bez potpunog čitanja nema ni potpunog razumevanja dela ni pisca, ali strip može pomoći u savladavanju nastavnog gradiva jer nudi vizuelno saopštenje onog što je napisano.

Strip već od prvog razreda

Danas se u zemljama Evrope, kod nas još ne toliko, sve više koriste stripovi u formi slikovnice da predstave različite nastavne sadržaje koji učenicima zadaju najviše muke (npr. gramatiku ili matematiku). Ako dete ne može da uči na način na koji ga učimo, možda bi najbolje bilo da mi naučimo način na koji ono uči.

Kad pitate osnovca da li voli da čita strip, odgovara: “Volim stripove jer su zabavni i smešni” ili “Volim ih čitati jer su kraći od knjige„, “Zato što ne moram da čitam na silu…”.

Mnoga istraživanja pokazuju da najveće zadovoljstvo prilikom interpretacije dečje priče pruža likovni izraz.

U nastavi čitanja u drugom razredu na primer mogu se koristiti grafički predlošci. Tada se slika povezuje sa rečju jer je igra još neodvojivi deo dana i života. Uigrani tim: slova i reči + ikonični znaci u malenom umu budi uspavane talente.

U nekim kasnijim razredima bi na red došle i pesme, ili motivi iz pesama.

Moji predlozi: romani i priče  Dejana Aleksića (Bojan Mrvica i zakopano blago, Cipele na kraju sveta), sve pesme i priče Ljubivoja Ršumovića. Majmunoljupci (anegdote o Čarlsu Darvinu) Vladimira Manojlovića, divnu knjigu poezije Nećeš mi verovati Branka Ćopića. Mogu se crtati i Mali Princ, Oliver Tvist, Robinzon Kruso, ali i Emil i detektivi Eriha Kestnera, Knjiga za Marka, Svetlane Velmar Janković, Bela griva Rene Gijoa.

Primera zaista ima mnogo.

Sa razvojem čitalačke sposobnosti javljaju se i promene – rečnik je bogatiji, kreće i uticaj televizije, drugara, komjuterskih igrica. Dečaci vole pokret i auditivne elemente, sadržaj im je važniji. Devojčice više zanima boja i estetika nacrtanog. Od petog razreda počinje polako da se razvija i sposobnost socijalne karakterizacije likova i nema više onog naivnog čitanja i letimičnog preletanja preko tabli stripa. Od tog doba deca se kritički postavljaju prema sadržaju i radnji.

Koristi od čitanja stripa u školskom uzrastu

Slažemo se (verujem čvrsto u to) da je strip provereno odličan vid motivacije slabijih čitača. Koja je u praksi korist od čitanja stripa?

Terapeutska uloga stripa i čitanja pozitivno deluje na dečju psihu. I deca su izložena stresu, intelektualnom i fizičkom, ni njima nije lako (da budu dobri, bolji i najbolji. Škola, trening i učenje …a tek pubertet!). Zar im Kalvin i Hobs, Princ Valijant, Asteriks ne bi došli kao „kec na jedanaest“ nakon teškog dana? Pravo rasterećenje i osveženje! Neki nastavnici misle da strip može pomoći u otklanjanju i rešavanju sukoba, u procesu provere i utvrđivanja znanja. Neki opet kažu da strip razvija istraživački duh pa se rano odluči šta će i na koju stranu posle osnovne škole. Velika je pomoć učeniku u analizi i sintezi nekih sadržaja težih za razumevanje i učenje.

Suvišno je i reći da je strip vizuelan, motivirajući, popularan, atraktivan i stalan i kao takav savršeno primenljiv u svim predmetima u školi! Čitanje stripa izaziva vizualizaciju pročitanog, stimulira naše razmišljanje. Uz stripove smo naučili da percipiramo vreme-prostor, jer u svetu stripa, vreme i prostor su jedno te isto. Tempo čitanja mi diktiramo dok nas čvrsto drži vizuelna stabilnost.

Za vaše raspoloženje: delić iz divnog stripa za decu i roditelje „Kalvin i Hobs“, razgovor oca i sina:

– Kalvin: „Zašto nebo pocrveni kad Sunce zalazi?“
– Tata: „Zato što se sav kiseonik u atmosferi zapali“.
– Kalvin: „Kuda Sunce odlazi kada zalazi?“
– Tata: „Sunce zalazi na zapadu, što znači u Arizonu“.
– Kalvin: „Oh, zar se ljudi tamo ne zapale?“
– Tata: „Ne, Sunce se ugasi kada zađe. Zato je noću tako mračno“.
– Kalvin: „A, zar se Sunce ne sruši na Zemlju kad se spušta?“
– Tata: „Ha-ha naravno da ne, ono je otprilike veliko kao ovaj novčić“!
– Kalvin: „Mislim da sam negde pročitao da je Sunce ogromno“.
– Tata: „Bojim se da ne treba da veruješ baš svemu što pročitaš“.
– Kalvin: „Ali kako to Sunce izlazi na istoku ako svake večeri pada u Arizonu?“.
– Tata: “ Eh, vreme je za krevet…“
– Kalvin(dok ga mama ušuškava u krevetu) „Nadam se da ću jednog dana biti pametan kao tata“.
– Mama: „Šta li ti je danas ispričao?“