Trend

Zašto je san važan i neophodan?

Spavanje san

Potreba za snom jedna je od najosnovnijih životnih potreba. Kao što su nam neophodni vazduh, voda i hrana tako se ne može funkcionisati bez sna. Brz život, trendovi i potrebe modernog vremena dovode do toga da svetska populacija u globalu sve manje spava. San i spavanje postali su luksuz. Veliko istraživanje u Engleskoj je pokazalo da 77% ljudi nema potrebnu količinu sna.

Potrebna količina sna

Poznato je da je potrebno između 6 i 8 sati sna za efikasno funkcionisanje. Ipak, ta količina je indiviadualna a zavisi i od uzrasta. Deci je treba 13 sati sna zbog intenzivnog rasta i razvoja. Mladima do 18 godina treba oko 9 sati sna, a odraslima uglavnom od 6 do 9 sati.

Naše telo programirano je da se oseća pospano dva puta dnevno. Jedan period je između ponoći i sedam sati ujutru, a drugi je onaj koji nas obično uhvati na poslu ili u školi a to je između 13 i 16 časova popodne.

Princip adekvatne nadoknade

Srećom nedostatak sna se može nadoknaditi. Naime, ako iz nekog razloga niste spavali dobro par noći to možete nadoknaditi u sledećih nekoliko dana.

Naravno važno je da se ovaj „dug“ ne nagomilava jer ćete onda stalno biti u „zaostatku”.

Preporučljivo je da se nadoknada odvija noću, tako što ćete leći ranije ili ustati kasnije a ne spavanjem popodne. Popodnevni san duži od sat vremena narušava prirodni ritam spavanja.

Posledice nespavanja

Nedostatak sna ima širok dijapazon negativnih posledica:

  1. Suva koža-nedostatak sna čini da koža gubi prirodnu elastičnost, usled čega postaje suva i iritirana.
  2. Sitne bore-u toku sna telo otpušta melatonin, prirodni antioksidans. Usled nedostatka sna telo ne proizvodi dovoljno antioksidansa koji se bori protiv štetnih radikala koji uzrokuju bore.
  3. Bubuljice-hormon stresa kao što je kortizol menja svoju vrednost zbog umora i  može uzrokovati brojne upale na koži, kao što su bubuljice.
  4. Gojenje-kad nismo naspavani gladniji smo. Zvuči apsurdno ali zapravo je sasvim logično. Ako ne dobijamo dovoljno energije od spavanja tražimo je na drugom mestu-u hrani!
  5. Smrzavanje-sigurno vam se nekad desilo da vam je izrazito hladno a ljudi oko vas su u laganoj odeći. Može biti da se prethodne noći niste naspavali.
  6. Pad imunog sistema-kako nas nedostatak sna čini slabijim moć sistema odbrane od virusa i ostalih bolesti opada.
  7. Pad koncentracije-san je bitan za sve aspekte funkcionisanja mozga, što uključuje koncentraciju, pamćenje, produktivnost i performanse. Manjak sna utiče negativno na ove aspekte.
  8. Glukozni metabolizam i dijabetes tipa 2-nedostatak sna utiče na krvni pritisak i smanjuje osetljivost na insulin. Istraživanje u kojem su učestvovali zdravi, mladi muškarci kojima je spavanje smanjeno na 4 sata, 6 uzastopnih dana, pokazalo je simptome preddijabetičnog stanja. Ovaj problem je rešen posle jedne nedelje adekvatne povećane dužine sna.
  9. Srčani udar i šlog-istraživanja su pokazala da oni koji spavaju kratko imaju veći rizik od šloga od onih koji spavaju bar 7 do 8 sati.
  10. Prekid u obnavljanju ćelija i tkiva-tokom noći naš organizam pokušava da nadoknadi ono što smo izgubili tokom dana. Ovo se odnosi na energetske i kardiovaskularne sisteme, tkiva i hormone.
  11. Usporena konsolidacija memorijskih sistema u mozgu-tokom spavanja naš mozak grupiše informacije koje smo dobili tokom dana. Nebitne briše a bitne usađuje u pamćenje.
  12. Izražena percepcija bola-manjak sna nas čini osetljivijim i na bol.

Kvalitet ili kvantitet sna?

Kad se razmišlja o spavanju pravac se uglavnom kreće ka količini sna, kvantitetu. Kvalitet sna je izuzetno važan takođe. U kom smislu? U pitanju je dubok san. Kako bismo se zaista odmorili plitak, lak san nije dovoljan. Istraživanja su utvrdila da loš kvalitet sna ima veći uticaj na stvaranje uslova za nastanak hipertenzije nego manjak sna.

Zanimljivosti vezane za san i spavanje

  1. U proseku budimo se šest puta tokom noći.
  2. 12% ljudi ima crno-bele snove. Pre televizije u boji taj procenat je iznosio 75%.
  3. Ako vam je potrebno manje od pet minuta da zaspite to je dokaz da ste neispavani. Prosečno vreme da se utone u san je 20 minuta od momenta kad legnete u krevet.
  4. Naučnici su utvrdili da „brojanje ovaca“ nije efikasan način da se uspavate.
  5. Čovek u spavanju provede 1/3 svog života.
  6. Ako ste lišeni sna 16 sati u kontinuitetu to će dovesti do smanjenja vaših performansi skoro kao da ste pod uticajem psihoaktivnih supstanci.
  7. Svetski rekord u nespavanju postavila je Rendi Gardner 1964. godine, koja je bila neprekidno budna 264 sata i 12 minuta.
  8. Ljudi koji su rođeni slepi ne vide slike kad sanjaju ali imaju povećano audio iskustvo i čula mirisa i dodira čak i u snu.
  9. Trenirati pre spavanja je kontraproduktivno. Iako mnogi veruju da je dobro trenirati pre spavanja kako bi se izmorili nije tako. Treniranje razbuđuje i aktivira određene energetske sisteme zbog kojih je još teže zaspati. Zato treba trenirati tokom dana.

Rezimirano, san osim što je osnovna životna potreba, on je i naša odgovornost i obaveza. Poznajući sve negativne posledice nedostatka kvalitetnog sna naša je obaveza da se trudimo da sebi pružimo adekvatnu količinu i kvalitet sna koliko god  je to u našoj moći.

Liza Piščević

Liza Piščević

Liza Piščević je master psiholog na Filozofskom Fakultetu, na katedri za psihologiju obrazovanja. Sertifikovani je trener asertivne komunikacije sa diplomama online kurseva Stanford Univerziteta.

Trenutno je zaposlena u Domu zdravlja Clinicanova kao psiholog u medicini rada i menadžer ljudskih resursa. Dve godine bila je saradnik u nastavi na Fakultetu za medije i komunikacije. Redovni je saradnik-psiholog u emisji Polarotor na KCN1 televiziji. Sarađuje sa UNICEF-om, DEAPS-om i UNDP-em na raznim projektima. Redovno piše za nekoliko psiholoških blogova.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!