Trend

Samoupravljajući automobil iz Gugl garaže

Opšte mesto mnogih naučno-fantastičnih filmova i serija jesu automobili kojima se ne mora upravljati. Takvi samoupravljajući automobili voze onog ko uđe u auto na željenu lokaciju, a ljudsko upravljanje vozilom je potpuno nepotrebno. Onaj ko se vozi treba samo da sedne u automobil i kaže, odnosno označi, gde želi da bude, a automobil sve radi sam.

Na taj način normalna koncepcija auta kojima je neophodno upravljati dobija novu dimenziju i menja se, jer se automobili zamišljaju gotovo kao neki roboti koji treba da služe čoveku i vode ga bezbedno, brzo i lako od lokacije A do lokacije B.

Nije samo svetska kinematografija pokazala da raznorazne nove ideje o automobilima postoje nego i Gugl, koji je ni manje ni više nego krenuo u realizaciju ideje samoupravljajućih automobila.

Kompanija Gugl (tačnije Alfabet krovna kompanija u kojoj je Gugl samo jedan deo) je postala kao začin C – u sve se meša. Na primer, oni učestvuju čak i u razvijanju Anti Aging procesa starenja i smrti (Calico program) i investiraju u obnovljive izvore energije (Google Green).

Gugl želi da napravi automobil koji će ljude pritiskom na dugme odvesti gde god žele.

Kako funkcioniše Gugl samoupravljajući automobil?

Samoupravljajući automobil je napravljen tako da može sigurno da se kreće kroz gradske ulice. Vožnja ovim automobilom se zasniva na senzorima i naprednom veštačkom inteligencijom koji registruju sve što se nalazi oko vozila, uključujući pešake, bicikliste, ali i druga vozila, kao i male stvari i sitnice poput otpadaka na ulici i ptica.

Kako Google automobil radi

Softver obrađuje sve informacije koje se primaju preko senzora da bi auto mogao bezbedno da se kreće. U Guglu kažu da softver tj. veštačka inteligencija njihovih samoupravljajućih automobila može da predvidi unapred šta će uraditi objekti koji se nalaze oko vozila, i da se osnovu toga vozilo usporava ili ubrzava.

Kako izgleda samoupravljajući automobil?

Samoupravljajući automobil zapravo izgleda kao i svaki obični automobil, sem što poseduje neke neophodne dodatke za samoupravljanje, popout senzora, a nema one koji mu nisu potrebni, poput volana i kočnica.

Senzori su smešteni na krov vozila, izgledom podsećaju na policijsku sirenu, a sastoje se od lasera, radara i kamera. Krov automobila je zaobljen da bi se maksimalno povećalo polje vidljivosti za senzore. Naravno, u automobilu postoji kompjuter. Zanimljivo je da samoupravljajući automobil radi na električne baterije, što još jednom pokazuje brigu Gugla o životnoj sredini.

 

Zašto samoupravljajući automobili?

Uz pomoć samoupravljajućih automobila svako bi mogao lako i slobodno da putuje gde god želi, bez obzira na svoju sposobnost za vožnju. Starost i loš vid sprečavaju ljude da voze, ali ih ne mogu sprečiti da se voze u samoupravljajućem automobilu.

U Guglu kaže da se broj saobraćajnih nesreća u kojima svake godine umre preko 1,2 miliona ljudi može umnogome smanjiti ovakvim vozilima, a naročito jer je dokazano da se 94% saobraćajnih nesreća u Americi desi zbog ljudske greške.

Otkup polovnih automobila

U samoupravljajuće automobile uvode se mnoge nove funkcije kako bi se što je moguće više smanjila opasnost od saobraćajnih nesreća. Tako, na primer, samoupravljajući automobili kreću tek 1,5 sekundi nakon što se zeleno svetlo pojavi na semaforu, jer istraživanja pokazuju da se upravo u tim trenucima dešava ogroman broj saobraćajnih nesreća.

Dokle je Gugl stigao sa razvojem samoupravljajućih automobila?

Prirodna pitanja koja se javljaju nakon što se saznaju osnovne informacije o samoupravljajućim automobilima jesu dokle se stiglo sa razvojem ovih vozila, kada će se naći u slobodnoj prodaji, odnosno da li će se uopšte moći kupiti i da li će biti odobrena. Gugl na ovom projektu radi od 2009. godine, a u razvojni tim uključeni su ljudi koji mnogo duže od toga rade na ideji samoupravljajućih automobila.

Na zvaničnom sajtu je navedeno da su partneri Gugla u ovom poslu Roush, Bosch, Continental, FRIMO, LG Electronics, Prefix, RCO, ZF Lenksysteme i mnogi drugi.

Testiranje nove vrste automobila započelo je 2009. godine Tojotom Prius, na kalifornijskim auto-putevima. Tri godine kasnije, 2012. godine, prešlo se na Lexus RX450h, a do tada je već voženo preko 300.000 milja uz pomoć samoupravljajućih automobila. Nakon godina vožnje auto-putevima, prešlo se na gradsku vožnju, koja se ispostavila kao mnogo kompleksnija. Godine 2014. Gugl je stvorio prvi prototip samoupravljajućeg automobila, koji nije zasnovan na već postojećem automobilu nego je u potpunosti napravljen od početka i skroz prilagođen samoupravljanju.

Testiranje se sada vrši i uz pomoć modifikovanih, običnih automobila, ali i uz pomoć osmišljenog prototipa.

Do danas, zahvaljujući testiranju, samoupravljajući automobili prešli su ukupno 1,5 miliona milja, što je zapravo 75 godina vozačkog iskustva, ako se uzme u obzir da prosečni vozač u toku godine pređe 13.000 milja.

Brzina samoupravljajućih vozila prilikom testiranja ograničena je na 25 milja na čas na gradskim ulicama, a na auto-putevima mogu da voze i brzinom od 35 milja na čas. Procenjuje se da bi samoupravljajući automobili mogli da se nađu u prodaji 2025. godine.

Zanimljivo je da Gugl obaveštava ljude na kojoj lokaciji trenutno testira samoupravljajuće vozilo, pa na adresi https://www.google.com/selfdrivingcar/where/ svako može da vidi gde se testiranje obavlja. To znači da i obični građani mogu da posmatraju test-vožnje i imaju priliku da kažu svoje utiske.

 

Pokretno umetničko delo – oslikavanje Gugl samoupravljajućih automobila

Gugl želi da od samoupravljajućih automobila napravi i pokretna umetnička dela. Naime, pozvali su sve zainteresovane da dizajniraju spoljašnji izgled vozila.

Američki umetnici su slali radove na temu „Moje naselje, moje komšije“, a od svih pristiglih radova njih 16 je izabrano da bude na prototipovima samoupravljajućih automobila. Tako su se na ovim vozilima našle raznorazne ilustracije koje možda za cilj imaju da novi koncept automobila približe običnom čoveku i pokažu mu da i nešto tako moderno kao samoupravljajući automobil ne mora da bude dehumanizovano.

Pokazalo se da Gugl ozbiljno razmišlja o budućnosti ove planete i da ljudi iz Gugla ne planiraju da se bilo šta revolucionarno desi bez njih.

Sonja Todorović

Sonja Todorović

Studentkinja Opšte književnosti i teorije književnosti. Kreativni pisac u SeoExpert.rs. Zainteresovana za internet komunikaciju, pretraživanje, društvene mreže, SEO, kopirajting, lekturu i korekturu. Jedan od administratora popularne fejsbuk stranice Kultiviši se i sajta kultivisise.rs.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!