Lični razvoj Psihologija

Strpljenje i kako ga razviti u 4 koraka

covek gleda na sat nestrpljivo

Reč strpljenje potiče od latinske reči pati što znači patiti, izdržati, nositi. Ono je za većinu nas problematična vrlina. Danas je mnogo teže biti strpljiv nego što je to bio slučaj u prošlosti, jer sve napreduje velikom brzinom.

Strpljenje je sposobnost da tolerišemo čekanje ili frustraciju, a da ne postanemo uzrujani. Takođe, ono je sposobnost kontrolisanja svojih emocija ili impulsa da postupimo smireno kada se suočavamo sa poteškoćama.

U današnjem svetu ‘instant svega’ mi dobijemo, potrošimo i iskusimo praktično sve što poželimo, i to odmah. Logično se nameće pitanje: “Moramo li uopšte biti strpljivi?”

Ukoliko želimo da postignemo naše ciljeve, imamo uspešne odnose sa drugim ljudima i budemo zadovoljni sami sa sobom, odgovor je – DA.

Zašto bih uopšte razvijao strpljenje?

covek zuri na bajsu

Malo toga što je za nas vredno i od značaja može da se dogoditi upravo sada. Potrebno je uložiti dosta vremena, posvećenosti i truda da to postignemo. Strpljenje je vrlina čak i u današnje vreme. Pogotovo u današnje vreme.


Situacije u kojima je strpljenje neophodno:

  • Dostizanje većine ciljeva
  • Skidanje viška kilograma
  • Dobijanje deteta
  • Bodi bilding
  • Pravljenje uspešne karijere ili biznisa
  • Postizanje vrhunskih sportskih rezultata
  • Postizanje vrhunskih rezultata
  • Lečenje posle rana ili bolesti
  • Preboljevanje velikog gubitka ili tragedije

Evo šta ćete dobiti ukoliko radite na razvijanju strpljenja:

Smanjićete nivo stresa i postajete srećniji i zdraviji.

Strpljivi ljudi su ređe ljuti i manje su nervozni. Strpljenjem bolje kontrolišemo svoje emocije i sa lakoćom i uravnoteženošću se suočavamo sa teškim situcijama.

Pored ostalih faktora ovo utiče i na dugovečnost i čini nas srećnijom i zdravijom osobom.

Donosićete bolje odluke.

Kada smo strpljivi spremni smo da utrošimo vreme koje je neophodno da pravilno procenimo situaciju, vidimo veću sliku i odvagamo razloge za i protiv.

Time smanjujemo šansu za pravljenjem velikih grešaka koje su posledice odluka donetih na na brzinu.

Razvićete sposobnosti rezonovanja, empatije i samilosti.

Kada smo strpljivi imamo više razumevanja i saosećanja za druge.

Strpljivim ljudima je potrebno vreme da obrade ono kroz šta prolaze – i na emotivnom i na kognitivnom nivou. Sposobni su da odrede šta im je sve potrebno da bi prevazišli prepreke, pa imaju mnogo više razumevanja za ostale.

Ovo sve rezultira boljim i ispunjenijim odnosima sa partnerom, prijateljima, decom, saradnicima i šefovima.

Počećete da poštujete proces rada i rasta.

Sve što je vredno, zahteva vreme i trud da bi se postiglo. Ni Rim nije izgrađen za jedan dan.

Planiranje, rast, procena i merenje iziskuju vreme, pa je samim tim potrebno i strpljenje.

4 Koraka za razvijanje strpljenja.

zena uzurbano pokazuje sat

1. Odaberite jedan dan tokom koga će vam cilj biti samo građenje strpljenja.

Odvojte vreme i razmislite o svemu što radite. Na kraju dana, osmotrite sve načine na koje ste pravili pametne odluke, imali dobar odnos sa drugima i zaista shvatali šta se događa.

Idealno bi bilo da nam ovakvi procesi pređu u naviku i da ih bez razmišljanja ponavljamo svakodnevno. Razvijanje strpljenja je i fizička vežba, zato što zahteva upornost i napor.

2. Usporite.

Ukoliko imate naviku da stalno jurite, pokušavate da požurujete stvari, želite da se stvari odmah završe i ne možete sačekati da se odigraju prirodnim tokom – usporite. Udahnite nekoliko puta duboko pre nego što krenete dalje.

Ukoliko ste u dugačkom redu u prodavnici ili u saobraćajnoj gužvi, napravite pauzu i ne uzbuđujte se.

Umesto toga iskoristite svoje vreme. Slušajte radio ili uživajte u pogledu. Nestrpljenje nam neće pomoći niti će ubrzati stvari.

3. Vežbajte odlaganje zadovoljstva.

Kada želite da pojedete neki desert, popijete svoju drugu kafu ili kupite svoj deseti par cipela – stanite i dobro razmislite. Verovatno vam ništa od toga ne treba.

Stanite. Uštedite nešto novca i kalorija. Ako vas želja ne mine u dogledno vreme – slobodno dajte sebi oduška.

4. Razmislite pre nego što nešto izustite.

Ponekad samo ispalimo prvu misao koja nam dođe u glavu bez razmišljanja o posledicama. Ukoliko smo strpljivi, u stanju smo da pauziramo i razmislimo šta želimo da kažemo.

Time možete izbeći nepotrebno povređivanje drugih ljudi, ili blamiranje sebe.

Strpljenje je vrlina koje se testira kroz vreme i definitivno je vredna karakterna osobina koja treba da se razvija. To je aktivna, svrsishodna i neophodna forma samodiscipline. Bez strpljenja mnoge naše akcije bi bile kontraproduktivne i potrošili bi mnogo vremena i energije uzalud.

Da li i kako vežbate svoje strpljenje?

Izvor: http://www.essentiallifeskills.net/patience.html

Igor Tomić

Igor Tomić

Igor Tomić se preko pet godina bavi Online Marketingom, pre svega optimizacijom sajtova za pretraživače (SEO), Content Marketingom i pisanjem.

Takođe vodi svoj blog na adresi igortomic.net.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!