Psihologija

Psihologija sporta – mitovi i trendovi

plivač u bazenu

Psihologija sporta je relativno mlada i nedovoljno proučavana disciplina uopšteno ali i kao psihološka grana. Ovaj tekst bavi se definisanjem sportske psihologije, motivacijom, ulogom psihologa u radu sa sportistom, tehnikama, mitovima sportske psihologije kao i savremenim tendencijama u ovoj oblasti.

Psihologija sporta je psihološka disciplina koja se bavi proučavanjem psiholoških aspekata ponašanja svih sportista sa ciljem da opiše, objasni, predvidi i kontroliše ta ponašanja kako bi bila usmerena u pravcu postizanja lične i sportske kompetentnosti.

Iako psihologija sporta mnogima zvuči kao pomodarski termin, prodavanje magle modernog vremena, ona je zapravo vrlo složena i neophodna za svakog ozbiljnog sportistu.

Potrebna su znanja iz psihologije ličnosti, socijalne psihologije kao i psihološke prevencije.

Treba imati na umu i da klijenti sportskog psihologa ne moraju biti samo samo sportisti već i treneri, sudije i roditelji.

Kako bi neko bio dobar sportista neophodno je da ispunjava određene preduslove i to ne samo na početku karijere, nego i da taj nivo održi konstantan, a to je najteže.

Neophodno je da bude izuzetno motivisan, zainteresovan, predan, uporan, ambiciozan, pravedan, komunikativan disciplinovan i organizovan-neprekidno.

Najteže je ovo održati u periodima padova, a oni su neizbežni u karijeri svakog sportiste. Jedan od najbitnijih zadataka psihologije sporta je i da stvori i održi “sportski duh” i “fer-plej”  kod sportista i da im pomogne da steknu ili povrate osećanje samopoštovanja, ljudske vrednosti i dostojanstva jer je to jedini način da pokažu svoju vrednost i postignu svoj maksimum.

Intrinzička i ekstrinzička motivacija

Veliki izazov za sportiste je zadržati i takmičarski duh i timske veštine. Tu uskače sportski psiholog.

I laici znaju da je motivacija sportiste neophodna na svakom koraku. Za razliku od inspiracije, motivacija je sve ono što nas pokreće na aktivnost i što određuje njen smer, intenzitet i trajanje. Uzroci naših aktivnosti mogu se nalaziti u nama samima i onda je u pitanju intrinzička motivacija ili nas mogu primarno  pokretati spoljašnji faktori  i tad se radi o ekstrinzičkoj motivaciji.

Intrinzička ili unutrašnja motivacija kako sama reč kaže nalazi se u nama i motiviše nas naše zadovoljstvo sobom, sopstvenim sportskim postignućem i ljubav prema sportu u ovom slučaju. U slučaju ekstrinzičke motivacije motivaciju nalazimo češće u pohvalama i nagradama koje dolaze spolja.

Uticaj okruženja

Jedno od novijih istraživanja sprovedeno na uzorku od 400 mladih sportista pokazuje da je oko 60% sportista počelo da se bavi određenim sportom po sopstvenom izboru, 22% pod uticajem roditelja, a 7% pod uticajem vršnjaka, na 4% uticaj su izvršili nastavnici fizičkog, a svega 1% sportista je u sport ušlo pod uticajem sportskih idola. Podrška porodice i prijatelja neizmerno je značajna na svakom delu razvojnog puta sportiste.

Izvor slike: sportska oprema RingSport.rs.

Tehnike koje se koriste u sportskoj psihologiji su:

  1. Upoznavanje sebe i vlastitih ograničenja
  2. Izrada strategija ponašanja uoči i između takmičenja
  3. Psiho-fizička relaksacija
  4. Poboljšanje koncentracije
  5. Samokontrola pozitivnog mišljenja
  6. Imaginacija
  7. Self Talk
  8. Goal setting- usmerenost na cilj

Imaginacija predstavlja vid vizuelnog mišljenja, koja je usmerena na stvaranje i kreaciju u samoj glavi  bez ograničenosti spoljašnje realnosti. Sportista može korišćenjem imaginacije da kreira određene situacije i događaje koristeći sva svoja čula. Te situacije ili događaji mogu biti usmereni na treniranje i usavršavanje specifičnih veštine i motoričkih pokreta, motivaciju i slično.

Self-talk sa druge strane odnosi se na samogovor. Sebi upućujemo određene poruke sa ciljem koncentracije, dakle održavanja fokusa, zatim motivacije (samopohvale) i za uvežbavanje određene nove veštine.

Izuzetno je značajno i postavljanje ciljeva.

Postoji nekoliko vrsta ciljeva: dugoročni, kratkoročni i instant ciljevi. Kojoj kog vrsti da pripadaju moraju pratiti okvir SMART. Dakle, potrebno je da budu:

  1. Precizno određeni, jasni (s-pecific)
  2. Merljivi, kako bi odredili koliko uspešno su ispunjeni (m-easurable)
  3. Dostižni, u odnosu na mogućnosti (a-chievable)
  4. Relistični, u odnosu na resurse kojima raspolažemo u situacionom okruženju (r-realistic)
  5. Uvremenjeni, definisani u odnosu na vreme (t-ime oriented)

Mitovi sportske psihologije

Kako bi se što bolje upoznali sa temom psihologije sporta potrebno je osvestiti mitove u koje se  i dalje veruje. Mitovi su:

  1. Samo neuspešnim sportistima je potrebna pomoć sportskog psihologa.
  2. Samo najbolji sportisti imaju korist od sportskog psihologa.
  3. Psihologija sporta je prodavanje magle.
  4. Spotski psiholog je potreban samo onim sportistima koji imaju mentalne poremećaje.

Šta je Biofeedback?

Jedan od savremenih trendova u psihologiji sporta je biofeedback.

Biofeedback je zapravo tehnika učenja samoregulacije.

Čini ga postupak prikazivanja i kvantifikovanja fizioloških parametara koji omogućava da se uspostavi određen stepen kontrole nad funkcijama autonomnog nervnog sistema (ANS).

Glavni uzrok svakog značajnog pada nivoa tehnike i kondicije tokom meča je upravo desinhronizovan rad ANS-a.

Ova metoda zasniva se na snimanju i prikazivanju parametara telesnih funkcija, čija se fiziološka aktivnost beleži uz pomoć senzora postavljenih na telo osobe i pruža mogućnost za postepeno učenje samoregulacije i sticanje kontrole nad fiziološkim procesima, kojih inače nismo svesni i nad kojima nemamo voljnu kontrolu.

Liza Piščević

Liza Piščević

Liza Piščević je master psiholog na Filozofskom Fakultetu, na katedri za psihologiju obrazovanja. Sertifikovani je trener asertivne komunikacije sa diplomama online kurseva Stanford Univerziteta.

Trenutno je zaposlena u Domu zdravlja Clinicanova kao psiholog u medicini rada i menadžer ljudskih resursa. Dve godine bila je saradnik u nastavi na Fakultetu za medije i komunikacije. Redovni je saradnik-psiholog u emisji Polarotor na KCN1 televiziji. Sarađuje sa UNICEF-om, DEAPS-om i UNDP-em na raznim projektima. Redovno piše za nekoliko psiholoških blogova.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!