Pojam FLOW u modernoj psihologiji

Ako ste se ikada predali i prepustili nekoj aktivnosti u toj meri da ste potpuno izgubili pojam o vremenu i ostatku sveta, osetili potpunu spontanu radost, samozaborav, a kad ste izašli iz takvog stanja shvatili kako je vreme jednostavno proletelo, najverovatnije ste doživeli mentalno stanje koje je Mihalj Čiksentmihalji (Mihaly Csikszentmihalyi), psiholog mađarskog porekla, nazvao flow.

Ovaj, sada čuveni psiholog, šezdesetih godina prošlog veka započeo je obimno istraživanje o tome šta ljude čini zaista srećnim.

Otkrio je da novac ne čini ljude srećnim – zapravo, tokom istraživanja pokazalo se da ne postoji razlika u nivou subjektivnog osećaja sreće između ljudi koji zarađuju 35.000 dolara godišnje i onih koji zarađuju 300.000 dolara i više. Luksuzne materijalne stvari takođe ne igraju bitnu ulogu u nečijem doživljaju sreće.

Čiksentmihalji je otkrio da su ljudi najsrećniji kada se nalaze u stanju flow-a, koje je definisao na sledeći način:

“Flow je stanje u kome smo u potpunosti obuzeti nekom radnjom, zarad te same radnje. Oslobođeni smo vladavine ega, vreme leti, sve što činimo, svaki pokret i misao neizbežno proishode iz prethodnog pokreta i misli. Čitavo naše biće je uključeno, a svoje veštine maksimalno koristimo.“

Iskustvo flow-a može se doživeti na najrazličitije načine. Neki ga mogu doživeti baveći se sportom, plesom, trčanjem. Drugi ga mogu doživeti baveći se slikanjem, crtanjem, pisanjem, plesanjem, pevanjem…

Čiksentmihalji se godinama bavio ovim fenomenom i sa svojim kolegama sproveo preko 8.000 intervjua koji su obuhvatili ljude različitih profila, od dominikanskih sveštenika, preko šahista, planinara, tenisera, baletskih igrača, slepih monahinja, himalajskih planinara, do Navaho pastira.

Došao je do zaključka da je flow univerzalno iskustvo, stanje koje nastupa pod veoma posebnim uslovima. Neophodan uslov je da se pred nama nalazi izazov koji stavlja na probu naše veštine i sposobnosti, pri čemu naše veštine i mogućnosti mogu da odgovore na ovaj izazov, tačnije izazov i veštine moraju biti u skladu i na visokom nivou. Oni moraju pomeriti naše granice.

U slučaju da izazovi prevazilaze naše veštine, možemo osetiti teskobu, a ako veštine prevazilaze izazove, osećamo dosadu.

Bez obzira na kulturu, nivo obrazovanja ili bilo koji drugi parametar, postoji nekoliko faktora koji su prisutni dok se osoba nalazi u stanju flow-a:

• jasni ciljevi, koji treba da budu izazovni, ali dostižni;
• jaka, potpuna koncentracija i nepodeljena pažnja prema onome što se čini u datom trenutku, tako da u umu ne ostaje prostora ni za šta drugo;
• aktivnost nas sama po sebi ispunjava zadovoljstvom, a samim tim se ne doživljava kao zahtevna i teška ili obavezujuća;
• osećaj smirenosti, gubitak svesti o sebi, a zanimljivo je da je nakon ovakvog iskustva osećaj samosvesti i samopouzdanja jači nego ranije;
• iskrivljen osećaj za vreme, gubitak pojma o vremenu zbog usredsređenosti na sadašnji trenutak;
• neposredna povratna informacija – uspeh i neuspeh su očigledni (u sportu naročito, sportista uvek zna da li gubi ili pobeđuje);
• svest o tome da se zadatak može ostvariti;
• osećaj lične kontrole nad situacijom i njenim ishodom;
• nedostatak svesti o fizičkim potrebama;
• potpuna usredsređenost na samu aktivnost.

U jednom istraživanju koje je sproveo Čiksentmihalji učestvovalo je 250 tinejdžera od kojih su neki doživeli visoki nivo flow-a a drugi su doživeli nizak nivo flow-a. Svi su imali zadatak da povremeno daju povratnu informaciju o svojim osećanjima.

Tinejdžeri koji su slobodno vreme provodili baveći se nekim hobijem, sportom i domaćim zadacima svrstani su u grupu koja je dosegla visoki nivo flow-a. Kod njih je uočen viši nivo samopoštovanja i angažovanosti. Zanimljivo je da su ovi tinejdžeri sami smatrali da se manje zabavljaju od tinejdžera koji su doživljavali niži nivo flow-a, koji se postiže igranjem video-igrica, gledanjem TV programa ili druženjem.

Međutim, ispostavilo se da su deca koja su doživljavala viši nivo flow-a duže srećnija i uspešnija u međuljudskim odnosima, karijeri i školovanju.

Kada su ga nakon jednog predavanja pitali kako se flow može koristiti u nastavi, Čiksentmihalji je naveo podatke iz istraživanja da je flow nastavnika “zarazan” i da su najbolja predavanja ona u kojima sam predavač uživa u lekciji koju predaje ili ona tokom kojih uživa u sposobnosti da prenese svoje znanje đacima i komunicira sa njima tokom predavanja.

Često kada su u istraživanjima pitali đake šta je to bilo drugačije tokom njihovog školovanja, odgovorili bi:

“Ludi nastavnik, koji bi stajao pred tablom i pričao o matematici kao da je nešto prelepo, važno i ima smisla.”

Kada je entuzijazam predavača u vezi sa onim što predaje iskren i kada se na pravi način iskaže, on postaje zarazan, prenosi se na đake, podstičući ih da učestvuju, produbljujući proces učenja i motivišući njihovo dugoročno interesovanje za taj predmet. Na taj način učenje se pretvara u zanimljiv izazov, tokom kojeg su đaci koncentrisani i udubljeni i mogu osetiti potpunu radost, dok se osećaj za vreme sasvim gubi, a samo učenje postaje nalik dečijoj igri u kojoj je dete potpuno obuzeto igrom, poput slikara koji je srećan dok slika u naletu inspiracije ili plesača koji u zanosu pleše, zaboravljajući na vreme, mesto i radoznale posmatrače.

“Kada radite ili mislite ili osećate nešto, činite to sa strašću. Neka dolazi iz vašeg srca. Radite to srcem i dušom. I dok to radite, osetićete reku energije kako lako teče kroz vas, a posebno kroz celi vaš život.  Život na taj način ima mnogo više smisla.” (Endži Karan)

Citati o čarobnoj obuzetosti ili stanju flow-a

Ukoliko ste zainteresovani za nešto, usredsredićete se na to, a ukoliko posvetite pažnju bilo čemu, velika je verovatnoća da ćete postati zainteresovani za to. Mnoge stvari koje smatramo zanimljivim nisu to po svojoj prirodi, nego to postanu zato što smo se potrudili da obratimo pažnju na njih. (Mihail Čiksentmihalji – Finding Flow: the Psychology of Engagement With Everyday Life)

Da bi pobedili stanja anksioznosti i depresivnosti, tako uobičajena za savremeni život, pojedinci moraju da se osamostale u odnosu na socijalno okruženje u toj meri da postanu nezavisni od nagrada ili kazni tog okruženja. Da bi postigla takvu nezavisnost, svaka osoba mora da ovlada veštinom samonagrađivanja. Mora da razvije sposobnost da pronađe uživanje i svrhu nezavisno od spoljnih okolnosti. (Mihail Čiksentmihalji – Flow: The Psychology of Optimal Experience)

Uživanje se postiže na granici između dosade i anksioznosti, kada su izazovi u finoj ravnoteži sa sposobnošću osobe da deluje. (Mihail Čiksentmihalji)

Naše Ja se zapravo proširuje i učvršćuje kroz čin samozaborava. (Mihail Čiksentmihalji)

Za razliku od uobičajenog uverenja, trenuci poput ovih, najbolji trenuci naših života, nisu pasivni, receptivni, opušteni trenuci – mada takvi trenuci umeju da donesu uživanje – ako smo naporno radili da bismo ih ostvarili. Najbolji trenuci nastaju kada se telo i um jedne osobe protegnu do svojih granica u voljnom naporu da ostvare nešto vredno i naporno. Optimalno iskustvo je stoga nešto o čemu sami odlučujemo. Za dete, to može biti postavljanje drhtavim prstima poslednjeg bloka kockica na toranj koji je izgradilo, viši od bilo kojeg do tada; za plivača to može biti pokušaj da prevaziđe sopstveni rekord; za violinistu ovladavanje izuzetno teškom muzičkom particijom. Za svaku osobu postoji hiljade mogućnosti, izazova kojima će prevazići i proširiti sebe. (Mihail Čiksentmihalji, Flow: The Psychology of Optimal Experience)

Jedini način  da promenu učinite smisaonom je da uronite u nju, da se krećete s njom i pridružite se plesu (Alan W.Watts)

Reka je svuda (Herman Hesse, Siddhartha)

Ako imate dobru ideju, iskoristite je tako da postignete nešto, ali i napravite prostora za nove ideje koje će tek pristići. (Ming-Dao Deng, Everyday Tao: Living with Balance and Harmony)

Nemoguće je uživati bilo u teniskom meču, knjizi ili razgovoru ukoliko svoju pažnju ne usredsredimo u potpunosti na tu aktivnost. (Mihail Čiksentmihalji)

Kada uspostavimo ravnotežu između izazova i aktivnosti i naših sposobnosti, kada je ritam tog rada u skladu sa našim pulsom, kada znamo da je ono što činimo bitno, može nas potpuno obuzeti ta obaveza. To je stanje sreće. (Martha Beck, lajf kouč)

Dodatna literatura:

– Šta je flow i veza sa remek delom
– Privatni časovi engleskog  Let it flow