Kako da budete uspešni u učenju?

Mi smo kreatori i sami kreiramo željenu verziju sebe. Naš um ispunjava našu nameru fokusiranjem na zadatu temu. Nemojte dopustiti sebi da mislite da nešto ne možete. Čovek je proaktivno biće, usmerava se prema svom projektu budućnosti i taj projekat određuje njegove postupke.

Kada jednom razumemo da su sva ograničenja uvek u nama, da posedujemo moć da biramo i menjamo, da se razvijamo u pravcu koji sami odredimo, a koji zavisi od toga šta postavimo pred sebe, šta želimo da budemo i šta želimo da učinimo, vreme je da se ponovo okrenemo učenju.

Koji god da su motivi koji vas pokreću u tom procesu – zdravlje, udobnost života, sigurnost, sposobnost, samopouzdanje, podmirivanje socijalnih potreba ili ostvarivanje ličnih vrednosti kroz rad i kreativnost, sledi nekoliko saveta koji će vas uputiti u osnovne veštine učenja i olakšati vam taj ozbiljan, težak, ali i izazovan posao.

Tu su da vam pomognu da ostvareni rezultati budu u skladu sa uloženim vremenom, energijom i trudom.

Da bismo što efikasnije iskoristili naše potencijale u procesu učenja, potrebno je razviti nekoliko veština i sposobnosti:

• slušanja,
• vođenja beležaka,
• čitanja,
• pisanja i
• bogaćenja rečnika.

Kako pažljivo slušati dosadno predavanje?

Najčešći razlozi zbog kojih ne slušamo pažljivo predavanje su nerazumljiv sadržaj, nezainteresovanost za temu, ponašanje predavača. Zaista, ukoliko nismo zainteresovani za sadržaj predavanja, koji nam se pritom čini još i nerazumljivim, a predavač nam se baš ne sviđa, obraćaćemo pažnju na nevažne elemente ili na predavačeve greške u izgovoru, umesto da se koncentrišemo na suštinu predavanja.

Na probleme s koncentracijom koji dovode do blokiranja  procesa slušanja može uticati i optrećenost i fokusiranost na lične probleme, planove i ideje.

Da biste umanjili problem s koncentracijom, dovoljno je da, svaki put kad se uhvatite da ste izgubili koncentraciju, u svesku napišete neki znak po sopstvenom izboru. U početku će ih možda biti mnogo, ali uskoro će se broj znakova u svesci smanjiti.

Isto tako, poželjno je da budete aktivni slušalac, da obratite pažnju na objašnjenja, argumentaciju i zasnovanost neke ideje. Nije loše pročitati unapred nešto o temi, tako ćete lakše povezati stare i nove sadržaje sa sopstvenim iskustvom.

Pri tome, pokušajte da uhvatite osnovne ideje predavanja, a manje važne činjenice i obaveštenja preskočite. Posle predavanja utvrdite ključne reči, pojmove, fraze i definicije, što će vam pomoći u ponavljanju predavanja, ali i lakšem, bržem i efikasnijem pamćenju. Povežite informacije i ideje koje ste čuli na predavanju sa sopstvenim iskustvom i znanjem. Pronađite sopstvene primere, zabeležite vaše ideje i zaključke. Učenje nije tek prosto zapamćivanje informacija. Vođenje beležaka prilikom slušanja nas prisiljava da se koncentrišemo na ono što se izlaže i da to osmislimo, što doprinosi i procesu pamćenja sadržaja.

Ako ste i vi uvereni u potrebu i značaj čitanja, postavlja se pitanje kako unaprediti tu važnu veštinu?

Neophodno je najpre odrediti cilj, jer je pogrešno čitati različite materijale na isti način. Ciljevi čitanja su najčešće: dolaženje do informacije, razumevanje, kritika i kreiranje novih sadržaja. Kako ćemo čitati neki sadržaj zavisiće upravo od cilja, zato ga odredite unapred.

Koliko brzo treba da čitamo?

Tekst lakšeg sadržaja koji čitamo rekreativno, čitamo brzinom od, otprilike, 500 reči u minutu. Čitanje naučne literature, sa ciljem kritičkog sagledavanja ideja, rešavanja problema ili praćenja instrukcija,  opada na prosečno 100 do 200 reči u minutu, jer je ovde cilj razumeti napisano, a ne tek protrčati kroz tekst, pa i brzinu valja prilagoditi tome cilju.

Kao što bi dobro bilo aktivno slušati, jednako je dobar savet i aktivno čitanje, da bismo predupredili  problem nedostatka koncentracije.

U tom cilju efikasno je: identifikovati osnovnu temu teksta, osnovne ideje i proceniti vrednost i značaj teksta. Brojne tehnike pomažu da čitanje ostvarujete na višem nivou aktivnosti. Navešćemo neke.

Podvlačenje ključnih reči i izraza je odlična tehnika ako se ograničimo zaista samo na najvažnije sadržaje. Podvlačenje gotovo celog teksta je, naravno, besmisleno.

Iskoristite margine teksta da na njima obeležite važne pasuse. Zvezdicama, na primer, možete dodatno istaći posebno značajne rečenice.

Na margini možete zapisati i ključne reči, pitanja, komentare, ideje… To će doprineti brzini i kvalitetu pri ponovnom čitanju teksta.

Vratimo se sada ponovo određivanju svrhe i cilja čitanja. Često grešimo jer čitamo svaku knjigu od korica do korica. Ponekad je to prosto suvišno.

Ako je svrha čitanja dolaženje do neke informacije, verovatno je dovoljno pregledno čitanje koje obuhvata naslov i podnasolv, autorov uvod, sadržaj knjige, indeks pojmova, bibliografiju. U ovom trenutku već imate uvid u organizaciju, najznačajnije ideje i strukturu teksta.

Tada pregledajte podnaslove, prve i poslednje pasuse u poglavljima. Time dolazite do saznanja kako je tema organizovna. Ovo je dovoljno da ustanovite da li je knjiga vredna čitanja, da li sadrži informacije koje ste tražili i u kojim poglavljima. Sve to možete da uradite za pola sata. Znati šta se traži i naći to što je moguće brže, bez opterećenja što se brojne informacije u tom procesu preskaču, je najefikasniji put dolaženja do odgovora na traženo pitanje. Ukoliko se, međutim, informacija koju tražite odnosi na uputstva kako da nešto uradite, čitajte veoma pažljivo, svaku reč.

Čitanje s razumevanjem

Svako od nas je ovu sintagmu čuo od nastavnika u školi bezbroj puta. Šta je čitanje s razumevanjem i zašto je bitno? Kada pročitano postaje deo nas, kada ga možemo prepričati svojim rečima (držeći se autorovih ideja i stavova), kada znamo šta čitamo, tada čitamo s razumevanjem. Ukoliko razumete tekst koji čitate, ne brinite o pamćenju. Vi ste već na višem nivou od zapamćivanja. Razumete tekst daleko bolje nego da ste ga samo zapamtili. Čitanje s razumevanjem pretpostavlja nekoliko faza:

1. pregledno čitanje koje donosi opšti uvid u tekst,
2. utvrđivanje pitanja kojima se autor bavi,
3. analiza osnovnih definicija,
4. utvrđivanje odgovora do kojih dolazi autor,
5. povezivanje sa sopstvenim znanjima i iskustvima.

Pre kritičkog čitanja, podrazumeva se da ste tekst već pročitali pregledno i sa razumevanjem i da znate o čemu autor piše. Kritičko čitanje ja vrlo aktivan proces i tekstove je nekad potrebno pročitati nekoliko puta. Međutim, prethodne vrste čitanja će potpuno zadovoljiti vašu potrebu da nađete traženu informaciju ili razumete tekst, ne mora se svakom tekstu pristupiti kritički.

Da bi se kreiralo nešto novo, da bi se došlo do novih odgovora, neophodno je čitati kreativno. Ova faza podrazumeva da je već završeno pregledno čitanje, da je tekst pročitan s razumevanjem i kritički analiziran, jer je kreativno čitanje na najvišem nivou.

Ako ste odlučili da napišete knjigu ili tekst o temi koja vas zaokuplja, neumitno ćete proći kroz fazu kreativnog čitanja. Preporučljivo je pridržavati se par osnovnih koraka u tom procesu:

• Pažljivo definišite problem ili pitanje na koje želite dati odgovor. Budite spremni da ih modifikujete u procesu čitanja.
• Napišite bibliogarfiju. Navedite sve teksove do kojih možete doći, uključujući knjige, članke, časopise, a koji će vam biti od koristi u vašem istraživanju.
• Pregledno čitanje materijala. U ovoj fazi ćete izvršiti selekciju naslova iz bibliografije. Neke ćete odbaciti, neke pažljivo čitati. Možda ćete modifikovati polazni problem ili ga postaviti određenije.
• Jasno definišite značenje termina. Nije redak slučaj da različiti autori različito definišu isti termin.
• U okviru svakog pitanja napišite i razradite potpitanja.
• Tragajte za odgovorima. U ovoj fazi sistematski proučavate literaturu da biste došli do odgovora na postavljena pitanja.
• Analizirajte odgovore i koncipirajte zaključke. Ovo je najkreativnija faza celog procesa. Počinje analizom različitih odgovora koji se dopunjuju ili su suprotni. Pri tome treba biti sistematičan i dosledan. Na osnovu različitih odgovora koncipirajte zaključke. Tu počinje kreativno čitanje, proces kreiranja novih znanja koja su bolja i celovitija od ponuđenih.

Veza sa razvojem sposobnosti pisanja

Pisanje je važna sposobnost, u poslu ali i u svakodnevnom životu, a dobro pisanje veština koju vredi unaprediti. Ukoliko mislite da tekstovi koje pišete nisu dovoljno dobri, nemojte prosto izbegavati tu aktivnost. Unapredite je!

Pisanje mnogi izbegavaju, misleći da u tome nisu vešti. Tekstovi koje napišu često su konfuzni, loše koncipirani, u predugačkim rečenicama se gubi misao, reči se spajaju u nelogične sintagme, nepoštovanje norme dovodi do nerazumljivog i često nečitljivog teksta.

Preduslov za dobar tekst je da imate nešto da kažete i da umete to da saopštite. Nekoliko saveta koji bi mogli pomoći:

• Odredite težište teksta i nemojte ga gubiti iz vida.To je osnovni problem ili ideja koju želite da saopštite. Ono što prethodi argumentaciji koju ćete razviti u razradi recite u uvodu, nastojeći da bude zanimljiv i da njime privučete čitaoca da nastavi sa čitanjem. U zaključku ćete još jednom naglasiti osnovne ideje i argumente iz razrade.
• Uvek imajte u vidu čitaoca i njegove potrebe i mogućnosti. Kome se obraćate? To će bitno odrediti ton, stil, izbor reči, rečeničnu strukturu.
• Pišite što konkretnije, sa što manje uopštavanja. Neka ono o čemu pišete bude jasno i koncizno.
• Koristite primere. Razmislite o važnosti i upotrebljivosti vaše ideje i koristite jednostavne primere da na to ukažete.
• Izražavajte se pozitivnim rečenicama. Ako ste napisali da nešto nije, još uvek niste dali odgovor na pitanje šta jeste.

Proces pisanja ima nekoliko faza koje je dobro slediti da bi tekst bio dobar.

• Odaberite temu. Možda ćete je u toku rada malo modifikovati, budite spremni na to.
• Odlučite kome se obraćate.
• Definišite razloge zbog kojih pišete tekst. Da li želite da čitaoca informišete, da ga uverite u neku ideju ili da ga zabavite?
• Definišite i postavite pitanja na koja tekst treba da odgovori: kakav je..? koji su uzroci..? šta je budućnost..? i slična.
• Istražujte temu. Pregledajte sve dostupne izvore i sve zabeležite.
• Skicirajte tekst. Navedite sve ideje koje se odnose na pitanja koja pokreće tekst. Ne brinite o redosledu. Odložite listu na neko vreme. Kad je ponovo pogledate razmisite o oragnizaciji teksta. Pokušajte da organizujete temu na nekoliko načina, dok vam se ne učini da ste našli pravi.
• Početak pisanja. Faza u kojoj sa planiranja prelazite na pisanje. Svaki tekst treba da ima uvod razradu i zaključak. U uvodu treba da se navedu razlozi zbog kojih pišemo tekst. Čitaoci žele da shvate o čemu se tu govori. Budite informativni, ali i provokativni. Od uvoda zavisi da li ste privukli pažnju čitaoca da nastavi sa čitanjem. U ovoj fazi napišite nešto što vam se čini prihvatljivim i više ne brinite o tome. Vratićete se uvodu ponovo na kraju, menjaćete ga, poboljšavati i prepravljati. Pišite punim rečenicama. Kasnije ćete ih prepravljati.
• Razradu pišite prema skici koju ste već razvili. Što je skica bolja, imaćete manje posla u ovoj fazi. Koristite naslove i podnaslove, oni vizuelno vode čitaoca kroz tekst. Pasusi su osnovi gradivni elementi vašeg teksta. U njima istaknite ideju, obrazložite je i potkrepite primerima, ilustarcijama, navodima, podacima. Povezujte ih logički. Pravite prelaze između pasusa.
• U zaključku iznesite sintezu teksta. Istaknite značajna stanovišta. Povežite ga s uvodom.
• Odaberite naslov, vodeći računa da tačno saopšti čitaocu temu o kojoj pišete, da bude atraktivan i skrene čitaočevu pažnju na vaš tekst, da bude koncizan i jasan.
• Ostavite tekst da „odleži“ jedan dan, ili preko noći. Kada ga budete ponovo iščitavali sa vremenske distance, bićete objektivniji, lakše ćete uočiti nedostatke i ispraviti ih.

Veština pisanja se razvija samim pisanjem, stoga mora da se piše, da bi se razvoj te značajne veštine olakšao.

Bogaćenje rečnika

Profesor Vladeta Jerotić, erudita, intelektualac par excellence i u svojim devedesetima svakoga dana nauči deset novih reči. Vežba pamćenje i mišljenje. Bogati rečnik. Zašto je važno imati bogat i razvijen rečnik?

Reči koristimo u govoru i pisanju, kada drugima želimo da saopštimo naše ideje, misli, emocije, namere, verovanja. U radu u školi, mnogo puta sam od mojih učenika čula rečenicu:

„Znam šta želim da kažem, ali ne mogu da nađem reči za to.“

Reči su sredstva našeg mišljenja, simboli misli. Kada mislimo, mi mislimo u rečima. Reorganizujemo reči, starima dodajemo nove, vezujući ih zajedno. Bez njih je naše mišljenje nemoguće, stoga- što je razvijeniji naš rečnik, to nam je razvijenije i mišljenje. Ukoliko poznajemo precizno značenje reči, sposobni smo i da precizno mislimo. Reči nam pomažu u građenju ideja.

Dakle, što je više sredstava (reči) i što su razvijenije sposobnosti njihovog korišćenja, veća je verovatnoća da će mišljenje funkcionisati na višem i kreativnijem nivou.

Broj reči se u savremenom svetu sve ubrzanije povećava. Nove ideje, eksplozija informacija, nove tehnologije, zanimanja, intenzivnije učenje stranih jezika – sve su to uzroci zbog kojih se broj reči konstantno uvećava. Engleski rečnik S. Johnsona iz 1755. je imao 15 000 reči, današnji rečnici imaju preko pola miliona.

Procena je da osoba prosečnog obarzovanja koristi između 5 000 i 10 000 reči, a kod visokoobrazovanih se taj broj mnogostruko uvećava i iznosi 20 000 do 50 0000 reči. Iznimke su tu da potvrde pravilo.

Kako da obogatite svoj rečnik?

Nove reči učimo:

• korišćenjem rečnika,
• čitanjem i pisanjem,
• razmenom misli i ideja sa drugima,
• sastavljanjem i učenjem napamet liste nepoznatih reči,
• proučavanjem istorije nastanka reči.

Da zaključimo. Izabrali ste da učite, svesni da je to put promene i razvoja. Sve što poželite, možete i da ostvarite. Pre toga, da naučite. Bez učenja nema napretka, bez učenja stagniramo, pa nazadujemo. Put je dug i naporan, ali ga možete olakšati ako usvojite i pridržavate se nekoliko dobrih saveta.

Budite aktivan slušalac, čak i kada mislite da je predavanje nerazumljivo, a predavač neoprostivo dosadan. Pratite osnovne ideje i stavove, zapisujte, povezujte i donosite svoje zaključke.

Čitajte mnogo, ali pametno. Odlučite koji cilj želite da postignete čitanjem, pa prema tome odaberite i odgovarajući način. Ponekad ćete samo preleteti tekst po naslovima, podnaslovima, ključnim rečima da biste došli do informacije koju tražite. Ponekad ćete čitati sa razumevanjem, pa kritički, a sve da biste došli do faze kreativnog čitanja.

Tada ste već kreatori. Novih ideja, stavova ili života.

Ako smatrate da ih treba saopštiti drugima, pišite. Vežbajte, s rutinom će doći sigurnost. Definišite temu. Zamislite čitaoca. Obraćajte mu se jasnim, konciznim, logičnim i pozitivnim rečenicama. Gradite svoj tekst počevši od provokativnog uvoda, preko smislene razrade, do logičnog zaključka. Dobro odredite težište teksta. Ka njemu sve vodi i iz njega sve proizilazi.

Da biste bili uspešni u bilo čemu, učite nove reči. Tako učite da razmišljate.

Budite uporni i dosledni. Ako mislite da ste na pravom putu, nikada ne odustajte samo zato što vam se put čini teškim. Teški putevi vode velikim ciljevima. I lakšem životu.