Trend

Kako nove reči dospevaju u rečnike (nekad i sad)?

rečnik

Svake godine se u engleskom jeziku pojavi na stotine novih reči i izraza. Nove reči i izrazi se stalno izmišljaju, nastaju iz postojećih reči, usvajaju se iz drugih jezika, a već postojeće reči poprimaju nova značenja.  Potrebno je pratiti ih i odabrati one koje se dodaju postojećim rečnicima.

U prošlosti su rečnici sadržali liste reči koje su pisci smatrali korisnim, čak i kada nije bilo dokaza da ih iko koristi. Krajem 18. veka objavljen je jedan od najčuvenijih rečnika engleskog jezika na kome je uz još šest pomoćnika na svom potkrovlju radio doktor Semjuel Džonson, leksikograf, pesnik, biograf i jedan od najuticajnijih ličnosti Velike Britanije 18. veka.

Ovaj rečnik sadržao je oko 40.000 reči. Kako bi sakupio reči doctor Semjuel Džonson pretraživao je knjige koje su datirale još iz 16. veka. Džonson je prvi uveo korišćenje citata, citirao je između ostalog velika dela Miltona i Šekspira. Još tada, krajem 18. veka, u predgovoru svog rečnika napisao je da je

“jezik bio u haotičnom stanju, očajnički vapeći za disciplinom.”

Međutim, radeći na rečniku postao je svestan da je jezik nemoguće „popraviti“ zbog njegove promenjive prirode.

Brzina promene jezika          

Početkom devedesetih godina prošlog veka Collins Cobuild Corpus, koji je tada i osnovan, angažovao je tim “lutajućih detektiva za reči“ koji je posećivao pabove, klubove, osluškivao razgovore po supermarketima, gradskom prevozu kako bi zabeležili reči i trenutku nastanka. Tim je takođe pretraživao prodavnice hrane i garderobe u potrazi za novim proizvodima tj. njihovim nazivima.

Osim toga Collins Cobuild je tada počeo da unosi svako izdanje magazine The Times kako bi kompjuterski pratili učestalost pojavljivanja neke reči. Svi ovi podaci su ulazili pravo u Corpus.

Danas sve reči treba da budu zabeležene ili u štampanoj formi ili u online formi pre nego što se uopšte i uzmu u razmatranje. Nije dovoljno samo čuti ih u razgovoru ili na televiziji.

Kada postoje dokazi da se neki novi izrazi koriste u više različitih izvora, oni postaju kandidati za dodavanje u jedan od rečnika.

Zatim se vrši procena svih izraza koji su se pojavili, procenjuje se koji je najvažniji i da li će izdržati test vremena.

rečnikPored Collins Cobuild-a, Oxford University Press ima jedan od najopsežnijih programa za istraživanje jezika. Njihovi najvažniji izvori su  Oxford English Corpus i Oxford Reading Programme. OE Corpus se sastoji od čitavih dokumenata čiji je izvor uglavnom world wide web, dok je ORP elektronska baza rečenica ili kratkih isečaka koji potiču iz mnoštva tekstova, tekstova pesama (lyrics), naučnih radova i blogova.

ORP se bazira na doprinosu interne mreže čitalaca koji su u stalnoj potrazi za primerima novih reči i značenjima ili nekim drugim jezičkim promenama.

 

Oxford Learner’s Advanced Dictionary je poslednji put u martu ove godine dodao 100 novih reči i njihova značenja (spisak možete pronaći na www.oxfordlearnersdictionaries.com March 2016: More words added!).

Ovde takođe možete naći i pratiti reč meseca (Word of the Month). Ovog meseca je odabrana reč tj. glagol mansplain. Ona je primer portmanto reči (reč koja nastaje spajanjem dve ili više reči) i nastala je od reči man i reči explain. Reči kao što je ova prikazuju kreativni pristup jeziku, koji se  zasniva na igri reči.

Osim reči meseca još važnije su reči koje ulaze u odabir za reč godine. Čuveni primer je reč selfie (autoportret najčešće uslikan mobilnim telefonom) koja je 2013. godine bila odabrana za reč godine.

Selfie je prvi put upotrebljena u Australiji 2002. i bilo  je potrebno deset godina da  ovu reč upotrebljavaju ljudi širom sveta.

Koliko je ova reč bila lingvistički inspirativna govori i činjenica da je poslužila kao inspiracija za nastanak sličnih reči kao što su helfie (hair selfie – fotografija nečije kose), welfie (work out selfie- fotografija tokom vežbanja), belfie (butt/bottom selfie – fotografija zadnjice), drelfie (drunken selfie– fotografija u pijanom stanju), legsie (leg selfie- fotografija noge) – koji je bio jedan od popularnijih „potomaka“ reči selfie.

Čini se da ove reči nisu izdržale test vremena jer se zasad ni jedna od njih ne može naći u rečnicima.

Reč godine 2014. bila je reč vape tj. glagol koji predstavlja udisanje i izdisanje pare koju proizvode elektronske cigarete. Ovaj termin je postao izuzetno popularan kada je u Londonu otvoren prvi  kafić (The Vape Lab) za one koji koriste baš ovu vrstu cigareta.

 

Iznenađujući je bio odabir reči 2015. Zapravo nije u pitanju ni bila reč, već emotikon ili emodži (piktogram/smajli  koji prikazuje lice koje plače od sreće) što je izazvalo brojne polemike.

Dok po mišljenju zagovornika emotikona oni predstavljaju uzbudjivu evoluciju načina na koji komuniciramo, za ogorčene protivnike oni su nagoveštaj lingvističke katasrofe i ogroman korak nazad za čovečanstvo:

„Zvanično je. Evolucija se odvija unazad. Emotikoni, vizuelni sistem komunikacije koji je neverovatno popularan na inernetu, predstavlja jezik koji se najbrže razvija u Britaniji, prema rečima profesora Vyv Evans-a, lingviste sa Bangor univerziteta. Nakon milenijuma bolnog napredka, od nepismenosti do Šekspira ka ovamo, čovečanstvo srlja da to sve odbaci.“

Reči su  novinara Gardijana na ovu temu.

U iščekivanju reči godine 2016. ostaje nam da se nadamo da se reči novinara Gardijana neće obistiniti, kao i da će izbor pasti na  neku novu, kreativnu i inspirativnu reč.

Tagovi
Marija Huber

Marija Huber

Marija Huber je profesor engleskog jezika i književnosti.

Preko 10 godina radnog iskustva stekla je radeći u privatnoj školi engleskog jezika, gde je držala časove opšteg i poslovnog engleskog jezika, a nešto kraće radila je kao prevodilac u Ministarstvu finansija i profesor engleskog jezika u osnovnim školama u Beogradu.

Udata je i majka dva dečaka. Životni moto joj je: “Count your blessings, not your troubles!“ (Brojte svoje blagoslove, a ne nevolje).

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!