Trend

Milenijalsi (I deo): Hoće li ih televizija preživeti?

Televizija

Ko danas proizvodi najviše visokokvalitetnog sadržaja? Koji medij je kralj kontenta u eri pametnih telefona, wi-fi signala i milenijalaca koji su odbacili sve tradicionalne forme ponašanja?

Televizijske kuće.

Nisu to šezdesete, nisu ni sedamdesete, nije to bilo u vreme pre nego što smo dobili naprednije uređaje. Sada je zlatno doba televizije.

Kako danas gledamo televiziju? U fotelji, sa porodicom na okupu, sa daljinskim upravljačem kod najstarijeg muškog člana porodice ili kod mater familias?

Traži se kvorum za zasedanje i traži se većinska odluka oko izbora kanala, a izbor nije baš tako dobar.

Na sreću, ne! Iako je ovo za mnoge idilično stanje, ono je sve manje realno.

Donedavno je televizor zaista bio blizu da zauzme ulogu ognjišta oko kojeg se uveče okuplja čitavo domaćinstvo i zajedno provodi večernje sate.

Danas deluje kao da je pitanje dana kada ćemo i najbolji televizor posmatrati kao što danas posmatramo video kasetu kad je nađemo na tavanu i zapitamo se  „kog đavola više čuvam ovo smeće“.

Međutim, biće da nije baš tako. Televizoru je vreme možda isteklo, ali televiziji nije.

Ovo je Zlatno doba televizije

 

Nisu to bile šezdesete kada je bio prestiž imati TV prijemnik, niti sedamdesete kada su se pojavili kolor televizori sa jednim kanalom kome se verovalo sve, od reči do reči. Paradoksalno je da smo mi baš danas u sred zlatnog doba televizije.

Milenijalsi
Milenijalsi, za više informacija ko su milenijalsi kliknite na link

Jednostavno, TV kuće nikada nisu proizvodile više kvalitetnog sadržaja nego danas. Deluje čudno kada pogledamo domaću ponudu, ali je tako. To doba je počelo sa prvim TV serijalima koji su prikupili holivudske budžete i otkrili da je moguće kreirati sasvim drugačiji vid sadržaja koji se konzumira mnogo fleksibilnije, a njegovim autorima ostavlja mnogo više slobode. (Martin Skorseze, koji se vratio televizijskom programu sa serijom Carstvo poroka, istakao je da se upavo danas dešava ono o čemu su filmadžije sanjale početkom šezdesetih, kada su radili na tome da stvore filmsku formu prilagođenu televiziji koja će omogućiti više prostora za stvaranje likova i priča.)

Činjenica je da se nikada nije više novca okretalo u TV industriji i da se to dešava upravo u godinama kada se pojavilo tako mnogo novih medija i mogućnosti za komunikaciju.

Danas, kralj kontenta, onog kontenta koji okuplja najveću ciljnu grupu i ima najveći broj vernih konzumenata su upravo TV kuće. One proizvode vrhunkse serijske programe i otkupljuju prava na prenose sa najvećom gledanošću.

Možda ćemo za koju godinu Super Bowl gledati na Snapchatu ili Facebook Live Streamu, ali danas ga gledamo na TV-u.

Da li je digitalna revolucija uništila TV produkciju

Na prvi pogled, TV program su reklamni blokovi, Parovi, Farma i Veliki Brat, očajne domaće serije, reprize loših filmova, netalentovani voditelji u njihovim talk-show večerima i performansima. I dok je kod nas čak i takav TV program omiljen način provođenja slobodnog vremena za sve generacije, zlatno doba televizije dešava se u svetu baš u ovom trenutku.

Ispostaviće se da će i narednih godina TV prijemnik još uvek biti dominantna stavka enterijera u svakom domaćinstvu.

Ono što se promenilo i što će se naročito menjati u budućnosti jeste biznis model televizijske produkcije.

Danas, u doba novih medija, drastično se menja način na koji se konzumira sadržaj, kao i njegova definicija.

Danas ne čekamo da se završi Dnevnik kako bismo pogledali omiljenu seriju, ne odlažemo svoje obaveze zbog toga.

Sami određujemo šta ćemo i kada gledati, preko kog uređaja.

I danas imamo izbor kao nikada pre. 

(Nastavak ovde http://samoobrazovanje.rs/milenijalsi-ii-deo/)

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Dušan Stojanović je diplomirani filolog opšte književnosti i content writer sa višegodišnjim iskustvom. Profesionalizam, kreativnost i odgovornost su osobine koje je imao zadovoljstvo da razvije kroz saradnju sa nekim od najznačajnijih imena domaćeg web prostora. Autor je bloga Kultivišise.rs

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!