Šta je KAIZEN metoda u menadžmentu?

Gordon Drajden, autor knjige Revolucija u učenju, kaže, „Ako naučite samo jednu japansku reč, neka to bude reč KAIZEN. KAIZEN strategija je najvažniji koncept japanskog konkurentnog uspeha. KAIZEN znači trajno unapređivanje koje uključuje svakog: vrhunske menadžere i radnike.“

Brajan Trejsi je na seminaru koji je držao u Beogradu u aprilu 2016. pomenuo ovu metodu.

KAIZEN je metoda konstantnog poboljšanja. Potiče od japanske reči „kai“, koja znači promena i reči „zen“, koja znači poboljšati. Suštinski prevod bi bio promena na bolje. Koju sprovode svi, svakog dana, na svim nivoima jedne kompanije. KAIZEN proističe iz najbolje prakse japanskog menadžmenta, a posvećen je poboljšanju produktivnosti, efikasnosti, kvalitetu i, uopšte, poslovne izvrsnosti. Mala poboljšanja koja se primenjuju na ključne procese generišu povećanje profita uz dobijanje lojalnosti klijenata. Svrha ove metode je da prevaziđe zacrtane ciljeve jedne firme.

Danas se ova metoda širom sveta prepoznaje kao bitan stub dugoročne konkurentne politike svake uspešne kompanije.

KAIZEN metoda je bazirana na sledećim principima:

• Dobri procesi donose dobre rezultate
• Sam pogledaj, analiziraj i shvati trenutnu situaciju
• U govoru koristi podatke, u upravljanju činjenice
• Preduzmi mere da otkloniš prave uzroke problema
• Radi u timu
• KAIZEN znači posao za sve
• I još mnogo toga!

Jedna od najznačajnijih karakteristika ove metode je da veliki rezultati proističu iz mnogo malih promena koje se akumulišu tokom vremena. Međutim, ne treba shvatiti da KAIZEN znači male promene. KAIZEN znači da su SVI uključeni u proces poboljšanja rada i kvaliteta jedne kompanije.

Dok je većina promena verovatno mala, najveći uticaj imaju Kaizen promene koje sprovodi viši menadžment kao transformacione promene, ili promene koje sprovode timovi koji prave presek raznih oblasti firme i prave KAIZEN događaje (brzog poboljšanja procesa). Uspeh ove metode zasniva se na fenomenu koji se zove … ZNANJE!

Tehnika „5S“ predstavlja suštinski koncept ove metode sa ciljem poboljšanja efikasnosti i produktivnosti, obezbeđujući zaposlenima prijatan organizacioni i poslovni ambijent. Suštinski, ova tehnika sprovodi ono što je Japancima veoma važno –  da poslovni prostor bude čist i uređen, da se sve sortira ponovo, tako da bude pregledno, urednije, da se izbaci višak i skloni sve što odvlači pažnju. Da se pravila standardizuju i da se uspešno implementira samo-disciplina. Svaki od ovih koraka počinje na slovo „s“ na japanskom jeziku, pa otuda i naziv 5S.

Ono što je univerzalno kod zaposlenih (i svih ljudi, uopšte) je da pružaju otpor prema svakoj vrsti promene, ali sprovođenje ove metode je dalo organizacioni boljitak u samom startu i povećanje produktivnosti. Primena KAIZEN principa obraća pažnju na detalje i praktični aspekt posla, a rezultati ne izostaju.

Zašto je KAIZEN metoda dobra u praksi?

Jedan od dobrih odgovora je zato što je trošak implementacije minimalan. U sadašnjem trenutku dobar odnos između poslodavca i zaposlenog pravi razliku između šefa i lidera.

KAIZEN metoda ima veliki doprinos poboljšanju tog odnosa, zato što su uz njenu pomoć postignuća jedne kompanije rezultat zajedničkog napora svakog zaposlenog. Kompanije koje žele da imaju vodeću poziciju na tržištu stalno rade na poboljšanju svog proizvoda ili usluge, smanjenju troškova i, što je možda najvažnije, motivaciji celog osoblja da pruži svoj maksimum. Takođe, kompanije koje ne ulažu u istraživanje i razvoj nestaju sa tržišta. U tom smislu, KAIZEN metoda pomaže da shvatimo da možda način koji koristimo pri obavljanju našeg posla nije najefikasniji način koji postoji.

Kaizen metoda nije samo trajno unapređivanje. Ona se odnosi i na filozofiju i način života koji teži ka unapređenju.

Kako izgleda, na primer, jedan dan u japanskoj kompaniji Toyota Motors?

Radnici svakodnevno dolaze sa predlozima za unapređivanje svega: sebe, svog posla, kantine, izgleda kancelarije, načina javljanja na telefon, svojih proizvoda…Njihov predsednik kompanije, Eidži Tojoda, kaže da oni, pored svojih ruku, koriste i svoje mozgove. “Naši radnici godišnje ponude 1,5 miliona predloga, od kojih se 95 odsto praktično upotrebi.” Zamislite taj broj ideja! I zamislite satisfakciju radnika kada njegova/njena ideja pomogne celoj kompaniji da bude bolja!

Nedavno sam čitala na internetu da se u našoj fabrici duvana u Senti sprovodi ova metoda. Nije ni čudo, kada je vode Japanci! Kada se uđe u fabriku, postoji staklena kutija i držač sa formularima. Svaki radnik može da da svoj predlog, a rukovodstvo jednom nedeljno razmatra te metode. Običan radnik mnogo bolje poznaje proces svog dela posla od rukovodstva. Njihov predlog je verovatno dobar, jer tačno znaju o čemu pričaju, ušli su u suštinu svog dela posla, mnogo bolje od rukovodstva. Iako smo daleko od Japanaca po mnogo čemu, uvek je dobro imati pravi primer na koji možemo da se ugledamo.

I za kraj jedan citat.

Masaaki Imai, “menadžment guru” i osnivač Kaizen Instituta, kaže, “Poruka Kaizen strategije je da ne treba da prođe nijedan dan bez neke vrste poboljšanja na bilo kom mestu u kompaniji.”

Ova poruka može da se primeni na bilo koji segment našeg života. Jer, ako ne napredujemo, onda zasigurno nazadujemo.