Motivacija

Šta je inspiracija, a šta motivacija?

motivisane devojke

Inspiracija i motivacija su pojmovi koji se često mešaju. Iako donekle slični, oni oslikavaju fundamentalno različite procese. Ovaj članak smo sa Dijanom Jelenkov pre šest meseci izvorno objavili na LinkedIn-u. U jednom prilagođenom obliku prenosim ga i ovde.

Novina je što upravo njime želim da najavim, ali i nastavim serijal članaka o sve traženijoj kreativnosti, kao i okolnostima pod kojim ona nastaje (inspiracija) i razvija se (motivacija) ka svom uobličenju nekog novog dela. Od onih običnih, pa do onih najgrandioznijih umetničkih dela koja nazivamo remek delima.

Inspiracija je u jakoj korelaciji sa originalnošću i kreativnošću, pa krećemo prvo od nje.

Rečnik Matice srpske daje nam sledeća pojašnjenja: po definiciji, inspiracija je

„Stanje pojačane intelektualne, stvaralačke, umetničke aktivnosti duha, nadahnuće (obično umetničko), stvaralačka zamisao“,

dok je glagol motivisati definisan kao

„Davati unutarnji, voljni podstrek, podsticaj, stimulans (nekome), podstaći, podsticati, stimulisati (nekoga na nešto)“.

Već se iz ovih definicija može uočiti razlika između dvaju pojmova – dok se prvi odnosi na podstrek koji spontano dolazi iznutra, odnosno iz same čovekove psihe (podsvesti), drugi predstavlja namerni, uglavnom spoljni podsticaj, uticaj spoljašnjih faktora na određenu čovekovu aktivnost.

kreativnost

Naziv inspiracija latinskog je porekla i u njegovom korenu nalazi se reč spiritus – život, duša, duh.

Sa druge strane, u srži motivacije je motiv – povod, podstrek, razlog. Dok je inspiracija u velikoj meri apstraktan pojam, očigledno vezan za duševni, emotivni život čoveka, motivacija je uglavnom zasnovana na nečem konkretnom, ponekad čak i vidljivom i opipljivom.

Ako motivacija može biti zasnovana na čistom intelektu, koji ume da se odlikuje i hladnoćom i proračunatošću, inspiracija u sebi ima nešto potpuno drugačije – ideju, maštu, strast.

Onaj ko je motivisan radi nešto zato što je uvideo da za to ima valjane razloge, i zato što mu je jasno da će na taj način postići željene ciljeve – motivisan student vredno će učiti zato što ima pred sobom cilj da položi ispit sa visokom ocenom; jasno mu je da su mu dobre ocene potrebne za stipendiju, i njegova pojačana aktivnost motivisana je težnjom ka ostvarenju pomenutih ciljeva.

S druge strane, onaj ko je jednostavno inspirisan radi nešto zato što “mora” – na to kao da ga “teraju” neobjašnjive unutrašnje sile i naviruće ideje. Tako će isti taj student možda satima zaneseno govoriti prijatelju o delu nekog pisca, samo zato što ga je ovaj svojim idejama podstakao na razmišljanje, nadahnuo ga da nastavi da ih razvija; pod dejstvom inspiracije, možda će čak i napisati nešto o datom književniku, iako mu to za ispit uopšte nije potrebno.

Prema rečima dr Vejna Dajera,

“Inspiracija je kada dobijete ideju i razvijate je do nekog ishoda, a motivacija je kada vas ideja obuzme i nosi vas tamo gde treba da idete.”

Ako i posedujemo sposobnost da upravljamo motivacijom, bilo svojom, bilo tuđom, za inspiraciju važi obrnuto – ona ima moć da upravlja nama.

Čovek koji je motivisan da ustane rano kako bi obavio neki važan zadatak leći će na vreme i potrudiće se da isto tako na vreme zaspi, kako bi sutradan bio oran za postizanje svojih ciljeva.

S druge strane, neko kome je inspiracija potpuno nezvana došla u pola noći prevrtaće se budan po krevetu jer mu se u glavi roje ideje za novu knjigu ili slikanje uljem na platnu.

Motive možemo tražiti, nalaziti, odbacivati; obrnuto, inspiracija kao da nešto slično čini sa nama.

inspiracija za uspeh

Da li su inspiracija i motivacija podjednako značajne za svakoga? Može li čovek da živi i stvara bez makar jedne od njih?

Inspiracija je presudna stavka za svakog umetnika – bez nje nema valjanog umetničkog dela, i ne postoji ta motivacija koja bi mogla da potpuno nadomesti nedostatak unutrašnjeg nadahnuća.

Naravno, može se stvarati i zato što to nalažu neki spoljni faktori, ali svako ko se bavi nekom vrstom umetnosti zna da delo nastalo bez inspiracije nije ono pravo, da nema pravi kvalitet, deluje veštački, usiljeno. Čini se da motivacija ovde nije glavni pokretač – možete sesti i napisati knjigu ili naslikati pravo remek-delo samo zato što su vas na to „naterale“ ideje, a da pritom budete potpuno svesni da od svog dela možda nećete dobiti ništa osim lične satisfakcije.

S druge strane, motivacija je važna za svakoga, bavio se on umetnošću ili sa njom nemao nikakvih dodirnih tačaka. Teško da možemo reći da je debeljuškasti lik iz susedstva naročito inspirisan da ustaje u ranu zoru i ide na trčanje, da radnica u fabrici tekstila sedi za mašinom za šivenje zato što je za to nadahnuta, ili da je učenik naučio lekciju usled pojačane inspiracije.

Očigledno je da su svi oni imali izvestan motiv za obavljanje datih aktivnosti – uklanjanje suvišnih kilograma, mesečnu platu, dobru ocenu.

Lišeni svake motivacije, verovatno ne bismo bili u stanju da obavljamo ni osnovne životne aktivnosti – nemotivisan čovek je bezvoljan, ravodušan, nema želju da ujutru ustane iz kreveta, a kamoli da preduzme neku ozbiljniju akciju.

Uostalom, sigurno ste i sami primetili kako vam je lakše da uradite nešto kada znate da vas za to očekuje neka nagrada, ili da će vam rezultat nekog truda naročito goditi.

Bez motivacije se očigledno ne može, ali je inspiracija i više nego dobrodošla. Šta je presudno? Za dobre rezultate bilo kakvog poduhvata, očigledno i jedno i drugo.

Ako je motivacija osnovni sastojak, inspiracija je aromatični začin – valjano motivisani, umesićete tortu; ali ako ste pritom i inspirisani, torta će svojim ukusom opčiniti sve koji je budu probali.

Opet, moguć je i drugačiji način posmatranja: možemo biti inspirisani da nešto uradimo, ali ako nemamo ni trunku motivacije, sasvim je moguće da će ideje ostati samo u našoj glavi. Ako je inspiracija pokretačka snaga, a motivacija vučna sila, jasno je da su za kretanje potrebne obe – bez prve bi bilo teško krenuti, a bez druge isuviše lako zaustaviti se na pola puta.

Šta je od navedenog lakše “prizvati”?

Izgleda da je motivacija „pitomija“, i mogu nam je dovesti drugi, kao što je na “saradnju” možemo privoleti i sami.

Dakle, motivacija nije stvar sudbine ni naučne fantastike – ako nešto zaista želimo, i ako pritom imamo pred sobom jasno definisane ciljeve, neće nam biti teško da se motivišemo za njihovo ostvarivanje.

Sa inspiracijom stvari stoje bitno drugačije.

Ona je ćudljiva i nepredvidiva; često dolazi sama, onda kada joj se ne nadamo; ponekad, pak, baš onda kada nam je preko potrebna, nema sile ni metode kojom ćemo je dozvati.

Inspirisati nas može knjiga, dobar film, pesma na radiju – ali ne zato što mi to želimo ili tražimo. Nekada davno, klasični pesnici prizivali su svoje muze kako bi ih nadahnule da napišu svoja dela. Očigledno, inspiracija je od davnina smatrana nečim gotovo nadljudskim, što prevazilazi granice čovekove moći i graniči se sa magijom božanskog. Posebno je korisno pročitati članak o kreativnosti.

U novije vreme sve je više tzv. motivacionih govornika (Vejn Dajer, Nik Vujičić, Toni Robins, Brajan Trejsi, Abraham Hiks, Erik Tomas, Lujza Hej samo su neki od njih).

Pojedini sebe nazivaju i inspiracionim govornicima, uvereni da svojim rečima ljude mogu ne samo motivisati, već i inspirisati.

Milan Todorović

Milan Todorović

Milan Todorović je vlasnik specijalizovane firme za računarsko programiranje i optimizaciju web sajtova SEOexpert.RS. Razumavanjem pretrage, rangiranja i rada Gugl algoritma bavi se više od 10 godina.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!