Edukativne igračke za razvoj kreativnosti, motorike i orijentacije

Igračke koje zabavljaju ali i podučavaju deluju kao idealan spoj, zar ne?

Edukativne igračke su osmišljene tako da podstiču učenje kod dece. Kao takve, one su u potpunosti u skladu sa čuvenim Horacijevim zahtevom „dulce et utile“ (zabavno i korisno). One mogu da pomognu detetu da razvije određenu veštinu ili određene veštine. Često predstavljaju pojednostavljene, minijaturne verzije predmeta koje koriste odrasli i multipraktične su.

Danas se više nego ikad prilikom proizvodnje igračaka razmišlja o dečijem razvoju i edukaciji. Zbog toga nije na odmet informisati se o karakteristikama, prednostima i funkciji edukativnih igračaka.

Da li su edukativne igračke zaista edukativne?

Ukoliko sumnjate da edukativne igračke zaista mogu biti edukativne jer deca konstantno uče o svetu preko objekata koji taj svet čine, uzmite u obzir da tim posebno osposobljenih ljudi sa velikom pažnjom i posvećenošću kreira igračke sa specifičnom edukativnom svrhom koja se onda potvrđuje kroz mnoga istraživanja.

Iako dete može da uči iz igranja sa najobičnijim štapom, edukativne igračke su te čija je prvenstvena svrha duhovni, emocionalni i prihički razvoj deteta.

Dakle, razlika u odnosu na uobičajene igračke je u nameri. Naravno, to ne znači da dete treba da se igra samo edukativnim igračkama, ali znači da bi one bile koristan dodatak dečijim uobičajenim igračkama.

Dobre edukativne igračke učenje čine zabavnim, bilo da deca uz pomoć njih uče o bojama, brojevima, oblicima, slovima, rečima ili principima konstrukcije.

Prve edukativne igračke – Lokove kockice

U epohi prosvetiteljstva prestalo je da se misli o igračkama kao o nekorisnim tričarijama, a počelo da se razmišlja o njima kao o sredstvu za učenje.

Već je u XVII veku čuveni engleski filozof Džon Lok govorio o konceptu edukativnih igračaka. Naime, Džon Lok se bavio i pedagoškim problemima o čemu svedoči delo „Misli o vaspitanju“ iz 1693. godine, a svima je poznat i čuveni postulat „tabula rasa“ (prazna tabla) koji je Lok u svojoj filozofiji upotrebljavao.

Džon Lok je zastupao ideju da igračke treba da obrazuju, a ne samo da zabave. Upravo u delu „Misli o vaspitanju“ govori o korisnosti kockica koje bi na sebi imale slova, pa bi deca mogla lakše naučiti da čitaju i pišu. Za ovakve kockice zato se danas upotrebljava izraz „Lokove kockice“.

Tipovi edukativnih igračaka

Edukativne igračke uglavnom nisu usmerene na razvoj samo jedne sposobnosti. Ima onih koje su „multipraktici“, pa deluju na više polja, ali uopštena podela edukativnih igračaka mogla bi da izgleda ovako:

• Edukativne igračke koje razvijaju kreativnost
• Edukativne igračke koje razvijaju motoriku
• Edukativne igračke koje razvijaju orijentacijske veštine
• Edukativne igračke koje razvijaju kognitivne sposobnosti

Edukativne igračke koje razvijaju kreativnost

Deca koriste maštu prilikom igranja da bi istražila i otkrila sve mogućnosti koje igračka može da pruži. Igračke koje su „otvorene“, odnosno igračke koje nisu svodive na jednu funkciju ili karakteristiku na poseban način aktiviraju dečiju kreativnost.

Takve igračke su, na primer: bojice, plastelin, raznorazne kockice, muzičke igračke, dečiji kostimi i maske… Ovakve igračke podstiču eksperimentisanje, mogu se koristiti na razne načine i drugačije svaki put kad dete reši da se njima igra.

Igračke koje zahtevaju preuzimanje određenih uloga, poput različitih figurica i setova za igru, takođe bude dečiju kreativnost. Kada se govori o razvijanju kreativnosti kod dece nezaobilazne su edukativne interaktivne knjige koje angažuju više različitih veština i spososbnosti.

Naučnici su otkrili da je deci potrebno vremena da „uđu u igru“ koja podstiče razvoj kreativnosti, a da se onda u procesu igre, postepeno, sve više angažuju.

Edukativne igračke koje razvijaju motoriku

Bebe uče kako da kontrolišu svoje pokrete, koordinišu mišiće i rad prstiju i očiju. Pomoć u tome mogu da im budu upravo edukativne igračke koje razvijaju motoriku.

Motoriku razvijaju: muzičke igračke sa dugmićima, igračke koje se kreću ili se povlače, „babuška“ igračke kod kojih se manji predmet nalazi u većem, igračke koje je potrebno slagati i sastavljati, lego igračke, puzle…

Deca uz pomoć ovakvih igračaka uče o svojim sposobnostima, mogućnosti manipulacije predmetima, stvaranju oblika, brzini, kao i o prostoru i zvukovima.

Edukativne igračke koje razvijaju orijentacijske veštine

Igračke iz kojih se čuje muzika ili glas, jarkih su boja i mogu da svetle navode dete na pokret i istraživanje. Dok se kreću ka glasnoj, šarenoj igrački, deca skupljaju, prepoznaju i tumače gomilu utisaka.

Igračke koje je potrebno sastavljati razvijaju motoriku, ali i orijentacijske veštine, posebno ako dete na osnovu neke slike ili skice sastavlja određeni predmet. Na primer, slagalica tangram ima unapred zadato rešenje, odnosno rešenja, pa dete uči da se snađe kako sa delovima tako i sa zadatom slikom.

Dečije mape ili igračke koje su zasnovane na konceptu mape takođe mogu biti vrlo efektne, posebno ukoliko su interaktivne.

Igre na tabli poput mice, „Monopola“, „Rizika“, šaha i „Čoveče, ne ljuti se“ razvijaju orijentacijske, ali i komunikacione veštine.

Ogroman izbor edukativnih dečjih igrački imate ovde: www.odigledolokomotive.rs/proizvodi/edukativne-igracke/.

Edukativne igračke koje razvijaju kognitivne sposobnosti

Edukativne igračke mogu da razvijaju razmišljanje kod deteta, odnosno sposobnosti pamćenja, učenja i mišljenja. Igračke koje razvijaju kognitivne sposobnosti su drugačije i složenije od uobičajenih.

Reč je o magičnim muzičkim kutijama, magnetima, muzičkim instrumentima, taktilnim karticama i knjigama, kinetičkom pesku, dečijim mikroskopima i teleskopima, igrama memorije, velikim setovima koje je potrebno sklapati, abakusu (pročitajte članak Malac genijalac), drvenim matematičkim didaktičkim igračkama, geometrijskim nizalicama…

Mnoge igračke koje razvijaju kognitivne sposobnosti utiču i na razvoj govorno-jezičkih sposobnosti, odnosno neverbalnih sposobnosti.

Alison Gopnik, svetski poznata psihološkinja, filozofkinja i edukatorka izjavila je:

„Mala deca uče sa kim da podele igračku i kako igračka funkcioniše, dok adolescentni istražuju duboka i teška pitanja poput: Kako ovo društvo treba da funkcioniše? Kako ljudski odnosi treba da funkcionišu? Istraživanje znači: Ko sam ja i šta ja radim?“

Prema tome, treba obratiti pažnju na to čime se dete igra. Igračke nije nisu samo igračke, što je Džon Lok odavno pokazao.