Kultura

50 Bitef16 – Na leđima mahnitog bika

Bitef 2016 Lice Afrike

Druga konferencija za novinare povodom predstojećeg jubilarnog 50. Bitefa održana je u Skupštini grada 31.08. 2016. sa ciljem predstavljanja glavnog i pratećeg programa, prijatelja festivala i noviteta koji će biti prikazani na ovom festivalu međunarodnog društvenog značaja.

Na leđima mahnitog bika –moto ili podnaslov ovogodišnjeg Bitefa, dovoljno je slikovit i simboličan sam po sebi. Sumira uglavnom sva aktuelna dešavanja u svetu i kod nas, a kako kaže umetnički direktor Bitefa, Ivan Medenica,

„Poslednjih godina sa užasom svedočimo tome da je bik, koji u antičkom mitu nosi Evropu na svojim leđima – pomahnitao. Ne samo svojom krivicom, Evropa se ponovo deli, kopa rovove, podiže bodljikave žice. Srbija i Beograd su opet u sličnoj poziciji – u poziciji graničnog područja – samo što je ovog puta to granica između bogatog i osionog severa i siromašnog i nemoćnog juga, centra i periferije, društava koja se zatvaraju i štite svoje interese i onih koji su prolazna ruta za more očajnih i bespomoćnih ljudi, izbeglica s Bliskog Istoka i iz Afrike.“

Ovogodišnji Bitef će se baviti mnogim ozbiljnim temama i događajima koji se odvijaju oko nas i izazivaju lavinu emocija u nama – baš kao da smo na leđima razjarenog bika. I sam festival, već pola veka iskusno „jaše“ na tom istom biku, i pamti, kako kaže selektorka Bitefa, Anja Suša,

„SFRJ, Hladni rat, Nil Armstronga na Mesecu, samoupravni socijalizam, Jugoslovenske ratove, hiperinflaciju, embargo, tranziciju, liberalni kapitalizam, post-tranziciju, post-istoriju, post-post istoriju, i sada gleda ovo, što mnogi još nazivaju i ovim-što-nam-se-dešava.“

Ipak, Bitef je opstao i ostao simbol iskoraka u avangardu, rušenje tabua, ispitivanje „novih pozorišnih tendencija“.

To nije nimalo lako danas, u post-informatičkom društvu, kada se pozorištu i umetnosti uopšte sve češće pristupa eklektički. Teatar sam po sebi ne može opstati mimo vremena i društva u kome postoji. Ali je upravo teatar bio mesto gde su se odvijale prve promene ili nagoveštaji promena u tom istom društvu. A Bitef, svojim novim tendencijama ostaje prvi koji donosi promene u regionu, pa i šire.

Glavni program ovogodišnjeg Bitefa ima u najavi toliko toga zanimljivog – od libanskih, afričkih, kineskih, singapurskih i indonežanskih umetnika, pa do video instalacija, performansa, savremenog plesa, konceptualnih projekata… I to je ono što očekujemo da Bitef donese u Srbiju – novine u teatru, različitost forme, otvaranje aktuelnih kontroverzi, nove vizuelne koncepte i još mnogo toga.

Glavni program Bitefa se može pogledati ovde: http://festival.bitef.rs/50bitef16/

Bitef 2016 program (repertoar)

Ono o čemu je detaljnije bilo reči na konferenciji za novinare je prateći program Bitef-a. Veliki događaj za Bitef ove godine je, svakako, 28. kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, a jedna od zanimljivosti je da se nagrada Talija dodeljuje upravo na ovom kongresu. I još interesantnija činjenica – u Beograd će stići oko 100 pozorišnih kritičara, delegata, najuglednijih teatrologa iz celog sveta, ili tačnije 40 država.

U kratkom periodu u kom će boraviti u Beogradu, imaće prilike da u okviru Showcase-a pogledaju neke od predstava sa repertoara beogradskih pozorišta – tačnije predstave u JDP-u (Nora!, Elfride Jelinek) , Atelje-u 212 (Pijani, Ivan Viripajev), u pozorištu Boško Buha (Čarobnjak iz Oza, Milena Depolo, po motivima F.L. Bauma), Malom pozorištu „Duško Radović“ (Naglavačke, Koncept i koreografija: Dalija Aćin Thelander i Karen Levi) i Bitef Teatru (Priča o vojniku, Koreografija: Gaj Vajcman i Roni Haver).

Dve dečije predstave u okviru Showcase-a imaju za cilj da pozorišnu kritiku povedu i u tom smeru, što je više standard u svetu, nego kod nas. Inače, ljubitelji međunarodne kritike mogu da čitaju internet časopis koji se objavljuje dvaput godišnje na ovom linku, http://www.critical-stages.org/

Takođe, četiri izložbe u okviru pratećeg programa pod nazivom „Nebo nad Bitefom“ biće otvorene u danu prologa, 24. septembra – najpre u zgradi RTS-a (snimci iz izuzetno bogate arhive RTS-a u kojoj je sačuvana čitava istorija Bitefa), zatim u Ateljeu 212 (o nastanku Bitefa), New Moment-u (gde će biti prestavljena istorija Bitef plakata) i Bitef Teatru, (gde posetioce očekuju spektakularne instalacije pod nazivom „Bitef u Bitefu“), a vrlo brzo nakon toga počinje i prva predstava Kantor Downtown upravo na tom mestu. Ove četiri izložbe predstavljaju na neki način „autentičan enciklopedijski zapis“ i kao multimedijalne postavke jesu jedan aspekt Bitefa svakako vredan pažnje. Pogotovo ove godine kada festival slavi svoj pedeseti rođendan.

Predstavnici već tradicionalnih partnera i prijatelja Bitefa – Dr Matthias Müller-Wieferig sa nemačkog instituta Goethe, kao i Žan-Batist Kizen sa francuskog instituta, obratili su se novinarima na konferenciji, govoreći o značaju predstava koje donosi Bitef u međunarodnom smislu, šireći svest o problemima koji postoje u okviru jedne nacije ili šire, kao i hrabrosti da se odaberu upravo ovakve teme. Bitef je u tom smislu i dalje „laboratorija“ dramske forme.

Šta još spada u prateći program Bitef-a? Još dva noviteta- Bitef amfiteatar i Bitef biblioteka, a već tradicionalno i još nekoliko festivala u festivalu – Bitef na filmu, Bitef polifonija, Radionica You are talking to me i još mnogo toga.

Bilo bi dobro navesti I članove ovogodišnjeg međunarodnog žirija 50Bitef16:

YUN-CHEOL KIM (predsednik žirija, umetnički direktor korejske National Theatre Company od 2014. godine),
― ALEKSANDRA JOVIĆEVIĆ (redovni profesor na odseku za Istoriju umetnosti i spektakla (Dipartimento di storia dell’arte e spettacolo) na univerzitetu La Sapienza u Rimu, koordinator doktorskih studija na istom odseku i gostujući profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu),
FEMI OSOFISAN (Zaslužni penzionisani profesor pozorišnih umetnosti Univerziteta u Ibadanu i Istaknuti professor na Kwara državnom univerzitetu, Malete, Ilorin, Nigerija),
ALEKSANDAR DENIĆ (scenograf, autor je velikog broja pozorišnih i filmskih scenografija i izložbi u zemlji i inostranstvu) i
THOMAS IRMER (Predavao je, i predaje, dramu i pozorišne studije na univerzitetima u Lajpcigu, Bafalu, Berlinu, Njujorku i Osnabriku).

Za kraj, dala bih sebi slobodu da iznesem dva lična utiska.

Prvi je da je ove godine i glavni i prateći program festivala izuzetno, izuzetno bogat i ima mnogo toga da ponudi našoj i stranoj publici, možda više nego prethodnih par godina. Drugi utisak je sentimentalne prirode, a to je da i dalje fali i nedostaje svima nama dobro poznato i prijatno lice dragog nam Jovana Ćirilova. Pa ipak, sama činjenica da se oseća njegovo odsustvo, govori koliko je, ustvari, prisutan i utkan u srce i dušu Bitefa.

Fotografije su preuzete sa diska koji je podeljen na konferenciji za štampu.

Tagovi
Ana Todorović Radetić

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović Radetić, vlasnica prevodilačke agencije Libra. Urednik prevodilačkog bloga Prevodioci.co.rs, diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na projektima prevođenja, edukaciji svih vrsta polaznika pri učenju engleskog jezika, kao i pedagoškom radu sa srednjoškolskom populacijom. Autor je mnogih mapa uma i brojnih tekstova iz domena jezika, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte. U korak sa trendovima i tendencijama, svoja stručna znanja osvežava, proširuje i usavršava pohađajući brojne seminare iz struke i srodnih oblasti. Živi i radi u Beogradu.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!