Motivacija

Adrenalinska zavisnost-hrabrost ili ludost?

Pri pomenu reči zavisnost većina pomisli na zavisnost od droge/psihoanktivnih supstanci. Ipak, zavisnosti ima mnogo a narkomanija je samo jedna od njih. Moderne zavisnosti, ako se tako mogu nazvati, su zavisnost od interneta, seksualnih odnosa, medikamenata i adrenalina.

Adrenalinska zavisnost je u ovoj grupi najmanje štetna, u neku ruku i zdrava, ali ipak pitanje je u kojoj meri.

Jedan od najvažnijih hormona je adrenalin ili epinefrin kojeg, pored noradrenalina, odnosno norepinefrina luči srž nadbubrežne žlezde.

Adrenalin se otpušta u krvotok kao odgovor na iznenadni fizički ili mentalni stres, koji je posledica straha ili povrede. Stresne situacije ili događaji remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se određenim mehanizmima kompenzacije (kao što je lučenje adrenalina), ravnoteža ponovo uspostavlja. Pojačanim lučenjem adrenalina nastaju promene kao što su ubrzanje rada srca, sužavanje krvnih sudova, povećanje pritiska krvi na krvne sudove, dakle napetost čitavog organizma koja pomaže u borbi protiv stresa.

Kada je osoba ljuta ili uplašena, nadbubrežna žlezda šalje velike količine adrenalina u krvotok. Tada je „alarm“ uključen i mozak ima presudnu ulogu u proceni opasnosti, pa će se u jednoj situaciji odlučiti na borbu, a u drugoj na beg. To nas dovodi do zaključka da adrenalin zapravo ima izuzetno važnu ulogu od samog nastanka pračoveka.

Pojedini ljudi osećaju čestu potrebu za navedenim promenama koje izaziva pojačano lučenje adrenalina. Iz tog razloga oni se često bave ekstremnim sportovima koji dovode do osećanja straha i uzbuđenja. Mešavina ova dva osećanja uz moćno dejstvo adrenalina predmet je težnje ovih ljudi. To su većinom hiperaktivni ljudi koji neće sesti sem kada su premoreni. Oni su stalno u pokretu, u potrazi za novim i većim uzbuđenjima koja će aktivirati potrebnu dozu adrenalina u organizmu.

Kako povući granicu gde počinje zavisnost?

Ako se potreba za adrenalinom kosi sa svakodnevnim životnim aktivnostima, ako dovodi do izlaganja izuzetnim rizicima i neproverenim radnjama u kojima provode veliku količinu vremena može se govoriti o zavisnosti. Adrenalinske zavisnike odlikuje bavljenje takozvanim ekstremnim sportovima, koji bi za običnog čoveka predstavljali igranje životom.

U ovu grupu sportova spadaju paraglajding, skakanje sa opasnih litica, penjanje uz visoke i strme stene, padobranstvo, rafting, ekstremno skijanje i drugi sportovi. Psiholog Džen Berman mentalitet adrenalinskih zavisnika opisuje kao sklonost rizicima i isprobavanju do krajnjih granica – fizičkih, psihičkih, emocionalnih.

Jedan odličan video koji ilustruje lepotu planine Zlatibor iz neposrednog ugla:

Najveći strah zavisnika od adrenalina je dosada. Oni će sve uraditi kako bi izbegli dosadu. Često se dešava da budu skloni kašnjenju i probijanju vremenskih rokova upravo kako bi izbegli monotoniju.

Sportski duh ovakvih osoba je svakako pozitivna strana, međutim njihovo neretko rizikovanje života, u koje mogu uključiti i prijatelje je zabrinjavajuće. Pored toga, potrebno je istražiti koji su uzroci koji leže iza težnji ka ekstremnim uzbuđenjima.

Najčešće jedan od prvi znakova ove vrste zavisnosti je odlaganje obavljanja školskih obaveza, upravo zato što im stres učenja u poslednjem trenutnu donosi neophodno uzbuđenje. Tada ih okolina može etiketirati prosto kao neodgovorne.

Kako izaći na kraj sa adrenalinskom zavisnošću?

  1. Prvi korak je priznati sebi postojanje problema.
  2. Nakon toga sledi prepoznavanje simptoma. Potrebna je vežba kako bi se prepoznali sopstveni simptomi koji prethode rizičnim aktivnostima. Uglavnom je to nervoza, lupkanje nogom i slično.
  3. Ograničavanje rizičnih aktivnosti odnosno umanjivanje stepena rizika pri bavljenju ekstremnim sportovima. Neophodno je svaki put detaljno proveriti opremu, držati se uputstava korišćenja, praćenje vremenskih uslova i poznavanje sopstvenih granica.
  4. Adekvatna količina i kvalitet sna. San je neophodan za svakovnevno funkcionisanje a posebno za bavljenje sportom.
  5. Meditacija. Meditacija smiruje, ali može zvučati izuzetno dosadno zavisnicima od adrenalina. Ipak, moguće je da će ona pobuditi neke nove težnje kod ovakvih osoba.
  6. Izbegavanje psihoaktivnih supstanci i energetskih pica koji pojačavaju potrebu za adrenalinom.
  7. Traženje pomoći. Podrška porodica i prijatelja u lečenju zavisnosti može biti od velikog značaja.
  8. Psihoterapija. Psihoterapeuti su uvek tu kao naši pomagači u borbi sa životnim problemima.
  9. Minimalno korišćenje elektronike. Bilo da se radi o mobilnim telefonima, kompjuterima ili televiziji korišćenje elektronike podstiče adrenalinsku zavisnost i zato je treba umereno koristiti.

Tokom borbe sa adrenalinskom zavisnošću osobe koje rade na rešavanju tog problema ne treba da izgube svoj afinitet prema bavljenju interesantnim sportovima, da guše svoju hiperaktivnost ili da se menjaju u potpunosti.

Potrebno je samo da budu umereni.

Važno je i da ne shvate adrenalin kao neprijatelja koji stvara problem na kom se mora raditi jer je njegov značaj nesumnjiv. Pored navedenog, hormon adrenalin se koristi u lečenju teške alergije, srčanog zastoja – za ponovno uspostavljanje rada srca (injekcija se daje direktno u srce), kao i teških astmatičnih napada – opušta mišiće bronha i omogućava disanje.

Liza Piščević

Liza Piščević

Liza Piščević je master psiholog na Filozofskom Fakultetu, na katedri za psihologiju obrazovanja. Sertifikovani je trener asertivne komunikacije sa diplomama online kurseva Stanford Univerziteta.

Trenutno je zaposlena u Domu zdravlja Clinicanova kao psiholog u medicini rada i menadžer ljudskih resursa. Dve godine bila je saradnik u nastavi na Fakultetu za medije i komunikacije. Redovni je saradnik-psiholog u emisji Polarotor na KCN1 televiziji. Sarađuje sa UNICEF-om, DEAPS-om i UNDP-em na raznim projektima. Redovno piše za nekoliko psiholoških blogova.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!