Lični razvoj

7 razloga zbog kojih novac treba trošiti na iskustva, a ne na stvari

prijatelji se slikaju na plazi

Tvoji veliki planovi za putovanje ti možda mogu delovati kao bacanje novca. Vratićeš se sa puta samo sa slikama u svom telefonu i sa nekoliko uspomena u sećanju. Opet, ako sa tim novcem umesto putovanja kupiš TV, gledaćeš ga svaki dan.

Iako ti se materijalne stvari čine vrednijim, dokazano je da iskustva i doživljaji mnogo više doprinose našoj sreći i osećaju ispunjenosti.

Psiholozi Tom Gilovich i Boven 2003. godine prvi su izneli ovu ideju, dok su se novija istraživanja nadovezala na njihov prethodni rad i pokušala da objasne zašto nas iskustva mnogo više ispunjavaju od materijalnih stvari.

Evo 7 ključnih razloga koje su naučnici definisali, a zbog kojih su za našu sreću i osećaj ispunjenja iskustva bitnija od stvari:

1. Mi gledamo svet kroz ružičaste naočare.

zena ima lepe misli

Iskustva su bolja od materijalnih stvari zbog nečega što psiholozi nazivaju ‘pozitivna reinterpretacija’, tj. ono što bi mi nazvali ‘gledanje sveta kroz ružičaste naočare’.

Ako kupiš lošu materijalnu stvar, kao cipele koje ti prave žuljeve ili pantalone u kojima izgledaš debelo, ne možeš pobeći od činjenice da si načinio loš izbor. Sa iskustvima ovo nije slučaj. Naša sećanja učiniće da ona deluju lepše nego što su stvarno bila.

Naša sećanja čine da naša iskustva i doživljaji deluju lepše nego što su stvarno bili.

Kako bi ovo testirali, psiholozi su sproveli istraživanje. Jedna grupa ljudi je vozila bicikle po Kaliforniji, dok je druga išla u Diznilend.

  • Biciklisti, iako su u datom trenutku svojem iskustvu – dan vožnje bicikle na kiši – dali lošu ocenu, su kada su ih kasnije pitali o istom tom iskustvu odgovorili da su odlično proveli svoje vreme. Umesto da se sećaju tog kišnog dana kao neprijatnog (iako im je trenutan osećaj bio takav), oni su ga reinterpretirali suprotno.
  • Slično je bilo i sa posetiocima Diznilenda. Zabeležena su njihova osećanja pre, tokom i nakon putovanja. Verovatno te neće iznenaditi da čuješ da su i pre i nakon tog iskustva njihova osećanja mnogo prijatnija.
    • Ono što zamišljamo da ćemo uraditi je slično onome čega se sećamo: vožnje, upoznavanje Mikija Mausa, kvalitetno vreme sa porodicom. Ali kad smo zaista tamo, realnost je da provodimo mnogo više vremena u guranju sa gomilom ljudi, čekajući u redu i slušajući decu koja plaču jer nisu nisu dobila lizalicu.

      Sa iskustvima, naša sećanja iznose na površinu najbolje delove i daju im lažan sjaj. Iritantni i dosadni delovi blede iz sećanja i zaboravljaju se.

      2. Stvari nam brzo dosade.

      devojka seli stvari

      Materijalni posedi nas ne čine ispunjenima i srećnima dugo vremena zbog nečega što se naziva hedonistička adaptacija. Ovo se dešava kod svega što je novo.

      Pomisli na kupovinu novog mobilnog telefona. Prvo je uzbudljiv, ali se brzo adaptiramo i naviknemo na njega, pa je mala šansa da će nam on dugoročno doneti radost.

      Adaptacija je neka vrsta neprijatelja sreće. Hedonistička adaptacija utiče na materijalne stvari mnogo više nego na iskustva. Adaptiramo se na njih mnogo brže.

      Da bi testirali ovu teoriju, istraživači su sproveli eksperiment sa 355 učesnika. Svaki je učesnik trebao da bira između iskustva (igranja igrice, gledanja videa ili slušanja pesme) i materijalne stvari (špila karata, lenjira, ključa ili rama za sliku).

      Pomisli na kupovinu novog mobilnog telefona. Prvo nam je uzbudljiv, ali se brzo adaptiramo i naviknemo na njega, pa je mala šansa da će nam on dugoročno doneti radost.

      Istraživači su tada pratili sreću tih ljudi povezanu sa njihovim izborima nakon nekoliko minuta, nakon jednog dana, nakon nedelju dana i konačno nakon dve nedelje.

      Sada se pitaš: Ko će biti srećan zbog lenjira? Ali, na minut se priseti školskih dana i kako si umeo da se zabavljaš crtanjem linija…

      Rezultat istraživanja je bio jasan: Sreća zbog dobitka lenjira, špila karata, ključa ili rama za sliku je mnogo brže opadala u odnosu na sreću izazvanu igranjem igrice, gledanjem videa ili slušanjem pesme.

      3. Teže je porediti iskustva.

      zena leti na balonima

      Biranje između dva auta, stacionarnog kompjutera ili laptopa nije toliko daleko od poređenja dve jabuke. Međutim, poređenje iskustava je mnogo subjektivnije.

      S obzirom da je teže porediti iskustva nego materijalne stvari, mnogo ćeš manje brinuti da li činiš najbolji izbor ili ne, manje ćeš se kajati zbog svog izbora ukoliko on bude loš i manje ćeš misliti o statusnim implikacijama svog izbora.

      Ovo znači da je mnogo manja šansa da zbog iskustava doživimo stres, i time su ona korisnija za dugoročnu sreću i osećaj ispunjenosti.

      Gilovich i kolege su koristili olovke i čips da bi testirali ovu teoriju. Učesnicima je ponuđena olovka ili kesica čipsa kao znak zahvalnosti što učestvuju u istraživanju. Nekima je to bio jedini izbor. Drugima su opet dati drugi, bolji i malo skuplji pokloni, kao što su šolja ili tabla čokolade.

      Jasno je da ljudi vrednuju iskustvene poklone (u ovom slučaju jedenje čipsa) po sopstvenim kriterijumima, ali teže objektivnom upoređivanju materijalnih stvari sa drugim materijalnim stvarima.

      Kada je učesnicima rečeno da ocene kako se osećaju povodom njihovih poklona, istu ocenu dali su čipsu i kada su ga jeli i kada ga nisu jeli u prisustvu čokolade. Međutim, nije bio isti slučaj i sa olovkom. Kada su ljudi znali da postoji nešto bolje što su mogli imati (lepu šolju), nije im se ni blizu toliko svidela olovka kao kada nije ni postojala opcija da dobiju šolju.

      Ljudi vrednuju iskustvene poklone (u ovom slučaju jedenje čipsa) po sopstvenim kriterijumima, ali teže objektivnom upoređivanju materijalnih stvari sa drugim materijalnim stvarima.

      • Zamisli da kupuješ novi flat TV. Dolaziš kod komšije i vidiš da on ima TV veće dijagonale i jasnije slike nego što je tvoj. Deprimiraš se.
      • A sada pretpostavi da ideš na odmor u Grčku. Komšija isto ide na odmor, ali njegov plan bolje zvuči nego tvoj. To možda može malo da ti zasmeta, ali ni približno istog intenziteta kao kada komšija poseduje bolje materijalne stvari, jer ti imaš svoja sećanja. Tvoja povezanost sa Grčkom čini tvoj odmor samo tvojim, i zato ne može da se poredi sa komšijinim.

      4. Magija sadašnjeg trenutka menja život.

      par surfuje zajedno

      ‘Ulaženje u zonu’ je mentalno stanje koje nam se javlja kada smo bez napora uključeni u bilo šta što radimo i kada smo maksimalno fokusirani; ono nas čini srećnima. Na ovo spiritualni učitelji poput Ekhart Tolea misle kada kažu ‘sadašnji trenutak’. Kako god da to zoveš, ovo stanje je osnova za sreću.

      U istraživanju 1990-tih učestvovalo je 75 tinejdžera. Dati su im pejdžeri na korišćenje i preko njih su ih istraživači kontaktirali da ih pitaju šta rade i kako se osećaju.

      Većinom vremena su njihovi odgovori bili tipično tinejdžerski: Bilo im je dosadno ili su bili neraspoloženi.

      ‘Ulaženje u zonu’ mentalno je stanje koje nam se javlja kada smo bez napora uključeni u bilo šta što radimo i kada smo maksimalno fokusirani, a to nas čini srećnima.

      Međutim, kada su istraživači malo bolje pregledali podatke, shvatili su da su tinejdžeri bili srećniji kada su preuzimali izazovnije zadatke (pokušavanje problema ili igranje sporta).

      Da bi uvideli zašto su iskustva bolja od materijalnih stvari kada želimo da ‘uđemo u zonu’ i time postanemo srećni, zamislite sledeću situaciju:

      Da li je lakše fokusirati se na stvari – recimo na novu majcu ili na par cipela, ili se maksimalno koncentrisati na iskustva – na svoju ili protivnikovu igru kada igramo tenis, na pevanje kada pevamo u horu ili na svog psa kada se sa njime igramo?

      5. Iščekivanje iskustva je sjajan osećaj.

      muskarac i zena se voze biciklom u prirodi

      Iskustva su bolja od materijalnih stvari zato što obezbeđuju zadovoljstvo koje osetimo kada očekujemo nešto pozitivno. Sa materijalnim stvarima nam čekanje ide na nerve i to zbog termina ‘instant gratifikacija’ ili ‘hoću sve i hoću sve sada’.

      Iščekivanje novog iskustva nam može pružiti značajan iznos sreće.

      Kako bi testirali ovu ideju Gilovich i kolege kontaktirali su 2266 učesnika. Učesnici su bili ljudi koji su skinuli aplikaciju pod nazivom TrackYourHappiness. U nasumičnim intervalima su postavljali učesnicima ovih 5 pitanja:

      ‘Iskustva su bolja od materijalnih stvari zato što obezbeđuju zadovoljstvo koje osetimo kada očekujemo nešto pozitivno. Sa materijalnim stvarima nam čekanje ide na nerve…

      1. Da li su srećni?
      2. Da li su razmišljali da kupe nešto?
      3. Da li je to materijalna stvar ili iskustvo?
      4. Da li je čekanje na tu stvar prijatno?
      5. Da li su zbog čekanja osećali više uzbuđenja ili više nestrpljenja?

      Nakon analiziranja rezultata, shvatili su da su ljudi označili isčekivanje kao prijatnije i bili su uzbuđeniji i srećniji kada su čekali da dožive novo iskustvo.

      6. Iskustvo čini čoveka.

      devojka gleda mapu tokom setnje u prirodi

      Iskustva su bolja od materijalnih stvari, jer nas ona čine onime što jesmo. Ova istina je brilijantno objašnjena u filmu iz 2004. Eternal Sunshine of the Spotless Mind u kojem Džim Keri i Kejt Vinslet pokušavaju da izbrišu sva sećanja.

      Gubitak sećanja na iskustva je mnogo gori od gubitka sećanja na neku stvar koju smo posedovali.

      U eksperimentu inspirisanom ovim filmom, Carter i Gilovich su pitali učesnike da li bi radije obrisali sećanje na nešto što su posedovali ili na nešto što su doživeli. Ljudi su označili gubitak sećanja na iskustva kao mnogo gori gubitak nego što je to gubitak sećanja na neku stvar koju su posedovali.

      Takođe, učesnici su bili zamoljeni da urade dve stvari. Prvo, da napišu listu značajnih iskustvenih i materijalnih kupovina koje su uradili, i drugo, da napišu kratku priču o tome ko su oni i kako su postali osoba koja su danas.

      Zarad eksperimenta bilo je potrebno da uključe bar jednu stvar sa liste u priči koju će ispričati pred grupom. Kao što je i očekivano, ljudi su mnogo više prepričavali svoja iskustva, nego što su opisivali šta sve poseduju.

      Pokušaj ovaj eksperiment da sprovedeš na sebi. Seti se poslednjeg puta kada si učinio nešto (kao što je odlazak na koncert, čas joge ili maskembal). Nije li svako iskustvo doprinelo onome što ti jesi, i to mnogo više nego poslednja stvar koju si kupio?

      Ako treba da odustaneš od kupovine stvari ili od doživljavanja novog iskustva, čega bi se pre odrekao? Da li bi radije izbrisao sećanje na venčanje ili neki ludi provod, ili bi radije dao odeću koju si nosio na venčanju ili na toj ludoj žurci?

      7. Svi smo mi sastavljeni od krvi i mesa.

      ples sa prijateljima na plazi

      Ljudi su društvene životinje. Mi volimo zagrljaje. Mi volimo kada nas neko sluša. Mi volimo da osećamo da negde pripadamo. Mi smo ljudi.

      Ovo znači da će nas iskustva više ispuniti nego materijalne stvari, jer nam donose bliskost sa drugim ljudima.

      Pitanje koje treba da postavimo sami sebi: Da li više volimo da slušamo prijatelja koji priča o stolici na kojoj sedi (priča o materijalnoj stvari) ili o tome kako je proveo protekli vikend (priča o ličnom iskustvu)?

      Jedan od razloga za ovo je taj što iskustva čine bolje teme za razgovore nego materijalne stvari. Verovatnije je da će nas neko slušati kada pričamo o tome šta planiramo da uradimo, nego kada pričamo o nečemu što posedujemo.

      Da bi testirali ovu hipotezu, Gilovich i kolege su sproveli eksperiment u kojem su učesnici pozvani na sastanak da se upoznaju, ali sa određenim pravilima. Nekima je rečeno da mogu da pričaju samo o skorijim materijalnim kupovinama, a drugi su mogli da govore isključivo o kupovinama iskustava, poput odlaska na more, na utakmicu ili u pozorište.

      Nakon toga je svima postavljeno pitanje koliko im se svideo razgovor i koliko im se dopala druga osoba. Svi su rekli da im se mnogo više svideo razgovor i osoba kada je ona pričala o iskustvima.

      Pitanje koje treba da postavimo sami sebi: Da li bi više voleli da slušamo prijatelja koji priča o stolici na kojoj sedi ili o tome kako je proveo prošli vikend? (Između ostalog, sada imaš dobar savet kako da ne smoriš potencijalne partnere sledeći put kada odeš sa nekim na sastanak.)

      Kada se sledeći put suočiš sa izborom na koji način da potrošiš novac, ne kupuj stvari. Kupi iskustvo. Svako iskustvo dolazi sa besplatnom magijom koja je podržana od strane nauke: Pomoći će ti da shvatiš ko zaista jesi, zbližiće te sa drugim ljudima i učiniti te da se osećaš srećnijim i ispunjenijim.

      Šta tebe više usrećuje, iskustva ili stvari?

      Izvor: http://www.fastcoexist.com/3046696/the-7-reasons-that-science-says-you-should-pay-for-experience-not-things

Igor Tomić

Igor Tomić

Igor Tomić se preko pet godina bavi Online Marketingom, pre svega optimizacijom sajtova za pretraživače (SEO), Content Marketingom i pisanjem.

Takođe vodi svoj blog na adresi igortomic.net.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!