Mnoga prijateljstva se tako prirodno razvijaju da čak ni ne shvataš kako ili kada su počela. Ponekad želiš da se potrudiš da budeš prijatelj sa novim kolegom ili postaneš bolji prijatelj sa već postojećim drugarom.
Kako bi ti pomogli u ovoj oblasti, prikupili smo razna psihološka istraživanja i pronašli naučno dokazane strategije pomoću kojih ćeš se lakše dopasti drugim ljudima. U ovom tekstu ćeš saznati kako da razvijaš bolje odnose na brži način.
1. Kopiraj ih.
Ova strategija se naziva “ogledanje” i uključuje suptilno imitiranje ponašanja druge osobe. Kada pričas sa nekim, pokušaj da kopiraš njen/njegov govor tela, gestove i izraze lica.
1999. godine, Njujorški Univerzitet je dokumentovao tzv “efekat kameleona” koji se javlja kada ljudi nesvesno imitiraju ponašanja jedno drugih, što dovodi do osećaja sviđanja.
Istraživači su posmatrali 78 muškaraca i žena na nekom zadatku sa partnerom. Partneri su učestvovali u različitim nivoima oponašanja, dok su istraživači tajno snimali interakcije. Na kraju interakcije, istraživači su pitali učesnike koliko su im se svideli ti partneri.
Učesnici su govorili da im se više sviđao njihov partner ukoliko je suptilno imitirao njihovo ponašanje.
2. Provodi više vremena blizu njih.
U skladu sa efektom veće izloženosti, ljudima se više sviđaju stvari koje su im već poznate.
Znanje o ovom fenomenu datira još iz 50-tih godina prošlog veka, kada su istraživači potvrdili da studenti koji žive zajedno u sobama imaju veću verovatnoću da budu prijatelji, nego oni studenti koji žive odvojeno.
Ovo može biti zbog toga što studenti koji žive zajedno mogu imati pasivnije, svakodnevne interakcije jedni sa drugima. Pod određenim okolnostima, ove interakcije se mogu razviti u prava prijateljstva.
Nedavno su psiholozi na Pittsburg Univerzitetu uradili jedno istraživanje. Odabrali su četiri žene koje su trebale da glume studentkinje i da se pojave na predavanjima psihologije. Svaka žena se pojavila na predavanjima različit broj puta.
Kada su studentima pokazali slike tih žena, pokazivali su više afiniteta prema onima koje su češće viđali na predavanjima, čak i kada uopšte nisu bili u interakciji sa njima.
Kada sve ovo spojimo, ovi pronalasci ukazuju da jednostavno provođenje vremena sa ljudima može činiti da im se više svidiš. Čak iako ne živiš blizu svojih prijatelja, pokušaj da se držiš stalne rutine sa njima, kao što je odlazak na kafu svake nedelje.
3. Udeljuj komplimente.
Ljudi će prideve koje koristiš da bi opisali druge ljude vezivati sa tvojom ličnošću. Ovaj fenomen se naziva spontana osobina prenošenja.
Šta god da govoriš o drugim ljudima, to utiče na to kako te ljudi vide. Ako opišeš nekoga kao darežljiv i fin, ljudi će te povezivati sa tim karakteristikama, a ako stalno ogovaraš ljude iza njihovih leđa, tvoji prijatelji će početi tebi da prilepljuju te negativne kvalitete.
4. Budi u dobrom raspoloženju.
Emocionalna zaraza opisuje šta se dešava kada su ljudi pod jakim uticajem raspoloženja drugih ljudi. Po istraživanju sa dva univerziteta (Ohajo i Havajskog), ljudi mogu nesvesno osećati emocije onih oko njih.
Ako želiš da se drugi osećaju srećno kada su oko tebe, daj sve od sebe kako bi komunicirao te pozitivne emocije.
5. Sprijatelji se sa njihovim prijateljima.
Po jednoj teoriji koja se povezuje sa društvenim mrežama, dvoje ljudi će biti bliskiji ukoliko imaju zajedničke prijatelje.
Kako bi ilustrovali ovaj efekat, studenti Univerziteta British Columbia su dizajnirali program koji sprijateljuje nasumične ljude na Facebook-u.
Pronašli su da će ljudi verovatnije da prihvate zahteve za prijateljstva što je veći broj njihovih zajedničkih prijatelja – sa 20% kada nema zajedničkih prijatelja do 80% kada imaju više od 11 zajedničkih prijatelja.
6. Ne udeljuj komplimente stalno.
Pozitivni komentari će imati više uticaja ako ih govoriš samo povremeno. Istraživanje Univerziteta Minesote iz 1965. godine pokazuje kako ova teorija radi u praksi.
80 studentkinja je radilo u parovima na nekom zadatku i tada su počeli da iznose mišljenje jedno o drugima. Istraživači su im rekli šta treba da kažu.
U jednom scenariju, svi komentari su bili pozitivni. U drugom scenariju su svi komentari bili negativni. U trećem scenariju komentari su išli od pozitivnih do negativnih, a u četvrtom su komentari išli od negativnih do pozitivnih.
Ispada da su se studentima svideli njihovi partneri najviše kada su njihovi komentari išli od pozitivnih do negativnih.
7. Budi topao i kompetentan.
Stereotipni sadržajni model je teorija po kojoj ljudi prosuđuju druge prema njihovoj toplini i kompetentnosti.
Po ovom modelu, ako možeš oslikati sebe kao toplu osobu, netakmičarski i prijateljski nastrojenu, ljudi će osećati da mogu da ti veruju. Ako deluješ kompetentno, na primer, ako imaš visok ekonomski ili edukativni status, veća je verovatnoća da će te poštovati.
Psiholog sa univerziteta Harvard Amy Cuddy je rekla da je naročito u poslovnom okruženju važno prikazati prvo toplinu, pa zatim kompetentnost.
8. Pokaži svoje nedostatke s vremena na vreme.
Ljudima ćeš se više svideti nakon što učiniš neku grešku, ali samo ako veruju da si kompetentna osoba. Pokazivanje da nisi savršen te čini humanijim i ranjivijim.
Ovaj fenomen je otkrio istraživač Elliot Aronson kada je istraživao kako male greške mogu uticati na opažanje. Pitao je studente da preslušaju snimak ljudi koji učestvuju u kvizu.
Kada su učesnici bili dobri u kvizu, ali su prosuli kafu na kraju intervjua, studentima su se više svideli, nego oni koji su bili dobri u kvizu, a nisu prosuli kafu.
9. Naglasi zajedničke vrednosti.
Ljude više privlače oni koji su im slični. U jednom eksperimentu koji je sproveo Theodore Newcomb, merio je stav studenata na kontroverzne teme kao što su seks i politika. Tada ih je stavio u univerzitetski dom da žive zajedno.
Do kraja njihovog odsedanja, studentima su se više sviđali cimeri sa kojima su imali slične stavove o posmatranim temama.
Ako se nadaš da ćeš se sprijateljiti sa nekim, pokušaj da nađeš nešto po čemu ste slični i po čemu se slažete, i to naglasi tokom komunikacije.
10. Suptilno dodirivanje.
Ovo je dodirivanje osobe toliko suptilno da to jedva primeti, a to znači da potapšeš nekoga po ramenu ili dodirneš ruku. To može činiti da osećaju veću toplinu prema tebi.
Postojalo je jedno istraživanje u Francuskoj u kojem su mladići stajali na ulici i razgovarali sa ženama koje su prolazile pored njih. Imali su duplo veći uspeh u razgovoru kada su lagano dodirnuli njihove ruke, umesto da nisu ništa uradili.
Isto tako, u jednom istraživanju su konobarice lagano dodirnule goste po rukama ili ramenima kada su im vraćale kusur. Ispalo je da su zaradili mnogo veći bakšiš, nego one koje ih uopšte nisu dodirivale.
11. Osmeh.
U jednom istraživanju, blizu 100 žena su gledale slike drugih žena u jednoj od četiri poze: sa osmehom u poziciji otvorenog tela, sa osmehom u poziciji zatvorenog tela, i ostale dve slike u obe pozicije, ali bez osmeha.
Rezultati su pokazali da su se ispitanicima više svidele one žene koje su se smešile, nevezano za njihov položaj tela.
Zato nabaci osmeh kada prvi put upoznaješ nove ljude, jer će ti to pomoći da te zapamte.
12. Vidi druge osobe onako kako one žele da budu viđene.
Ljudi žele da budu posmatrani na način koji se uklapa sa njihovim uverenjima o sebi. Ovaj fenomen se naziva teorija samoverifikacije. Svi mi tražimo potvrdu naših gledišta, bilo da su pozitivna ili negativna.
U istraživanjima, učesnici sa pozitivnim i negativnim percepcijama sebe su upitani da li žele da budu u interakciji sa ljudima koji imaju pozitivno ili negativno mišljenje o njima.
Učesnici sa pozitivnim mišljenjem o sebi su preferirali ljude koji su imali visoko mišljenje o njima, dok su oni sa negativnim mišljenjem o sebi preferirali kritike. Ovo može biti zbog toga što ljudi vole da budu u interakciji sa onima koji im obezbeđuju povratnu informaciju u skladu sa njihovim poznatim identitetom.
Opet, drugo istraživanje je sugerisalo da kada se uverenja drugih ljudi poravnavaju sa našima, naši odnosi sa njima će teći mnogo glatkije. To je zato što osećamo razumevanje, što je najvažnija komponenta intimnosti.
13. Reci im svoju tajnu.
Samoizloženost može biti jedna od najboljih tehnika građenja odnosa. U jednom istraživanju Stony Brook Univerziteta, studenti su bili podeljeni u parove i dato im je 45 minuta da provedu zajedno kako bi se bolje upoznali.
Istraživači su nekim parovima obezbedili seriju pitanja koja su trebali da postave, a koja su bila baš duboka i lična. Na primer, jedno od pitanja je bilo „Kako se osećaš u vezi odnosa sa tvojom majkom?„. Drugim parovima su data pitanja koja su bila uobičajena i površna, kao na primer: „Koji je tvoj omiljeni praznik i zašto?“
Na kraju eksperimenta, studenti koji su postavljali lična pitanja su osećali mnogo veću bliskost, nego oni iz druge grupe.
Možeš isprobati ovu tehniku kada želiš da upoznaš nekoga. Na primer, možeš početi tako što ćeš ih pitati o njihovom poslednjem odlasku u bioskop do pitanja o ljudima koji im najviše znače u životu.
Kada naučiš neku intimnu informaciju o drugoj osobi, veća je verovatnoća da će se osećati bliskije sa tobom, pa će želeti i da ti se poveri u budućnosti.
14. Očekuj dobre stvari od ljudi.
Po Pigmalion efektu, ljudi tretiraju druge na načine koji su konzistentni sa njihovim očekivanjima od njih i to uzrokuje da se ta osoba ponaša na način koji potvrđuje ta očekivanja.
Amy Cudy kaže da ukoliko misliš da je neko kreten, ponašaćeš se prema njemu na način koji izaziva to kretensko ponašanje.
U drugu ruku, ako očekuješ od nekoga da bude prema tebi prijateljski nastrojen, veća je verovatnoća da će se ponašati na prijateljski način prema tebi.
15. Ponašaj se kao da ti se ta druga osoba dopada.
Psiholozi već dugo znaju za fenomen koji se zove „reciprocitet sviđanja“. U jednom istraživanju, učesnicima je rečeno da će im se diskusija određenih članova grupe verovatno svideti. Ti članovi grupe su nasumično odabrani od strane istraživača.
Nakon diskusije, učesnici su zaključili da su ljudi koji su im se najviše svideli bili oni kojima su se i oni svideli.
16. Pokaži smisao za humor.
Po istraživanju dva američka univerziteta, nezavisno od toga da li su ljudi razmišljali o njihovom idealnom prijatelju ili ljubavnom partneru, smisao za humor im je jako važan.
Onaj ko nema smisao za humor (naročito u kancelariji) ne ostavlja dobar efekat. U istraživanju gde je posmatrano 140 kineskih radnika od 26 do 35 godina, manje popularni među kolegama su bili oni koji su bili fokusirani na to da sve stalno bude fer i korektno.
Ovo znači da su previše pažnje posvetili brižnom ponašanju, pravdi i drugim moralnim uverenjima. Istraživači su rekli da se ovo desilo, jer su ovi „moralno fokusirani“ ljudi posmatrani kao oni sa manje humora.
17. Pusti ih da pričaju o sebi.
Istraživači sa Harvarda su nedavno otkrili da pričanje o sebi može biti suštinski nagrađujuće, na isti način kao što su hrana, novac i seks.
U jednom istraživanju su posmatrani učesnici koji su bili u fMRI mašini i odgovarali su na pitanja ili o njihovim ličnim mišljenjima ili o mišljenjima nekih drugih. Učesnicima je rečeno da dovedu prijatelja ili člana porodice na eksperiment, koji bi sedeo izvan te mašine.
U nekim slučajevima, učesnicima je rečeno da njihovi odgovori treba da budu podeljeni sa prijateljem ili rođakom, a u drugim slučajevima njihovi odgovori treba da ostanu privatni.
Rezultati su pokazali da su regije mozga povezane sa motivacijom i nagradom bile najviše aktivne kada su učesnici javno delili informacije, ali takođe i kada su pričali o njima samima, čak i ako ih niko nije slušao.
Drugim rečima, dozvoli drugoj osobi da podeli priču o svom životu umesto da brbljaš o sebi. To će joj dati pozitivnija sećanja na vašu interakciju.
Da li i ti imaš neki svoj psihološki trik da se svidiš drugim ljudima ili uopšte ne razmišljaš o ovim stvarima?
Vaš komentar